Bez šale o seksizmu, gospodine Fajnman

Seksizam i mizoginija, u novijim rečnicima definisana kao “mržnja i skup ukorenjenih predrasuda prema ženama” u svetu naučnika nisu retke pojave, ali jesu često izbegavane teme.  Posebno je uvrežen akt nedodirljivosti popularnih naučnih idola u kontekstu njihovog odnosa prema ženama. Ovo je mala priča o mizoginiji i seksizmu kroz skriveni deo portreta jedne od najslavnijih ličnosti fizike XX veka - Ričarda Fajnmana.

Senzacionalizam u nauci: "dežurni krivci" ... i kako dalje?

Pre izvesnog vremena, poznata američka teorijska fizičarka sa Prinstona, Liza Rendal, objavila je knjigu interesantnog naziva Dark Matter and the Dinosaurs u kojoj povezuje izumiranje dinosaurusa sa tamnom materijom, hipotetičkim oblikom materije koja u iznosu od oko 27 procenata ispunjava Univerzum. Knjiga je i zbog popularnosti same naučnice vrlo brzo dobila komercijalnu notu, a recenzije (uglavnom vrlo hvalospevne) pisene su u značajnim novinama poput Scientific American. Lizine kolege, pak, nisu bile previše oduševljene činjenicom da naučnica koja svakako nije ekspert za dinosauruse, postulira rešenje tako važne teme za istoriju naše planete izvan naučnih magazina, objašnjavajući jedan fenomen nekim drugim fenomenom (tamnom materijom) za koji još uvek nemamo eksperimentalnu potvrdu. Neki su otišli čak i dalje govoreći kako je to loš primer promocije nauke i težnja ka senzacionalnim temama i spekulacijama koje dobro prodaju knjige u knjižarama ali ne doprinose aktivno novim saznanjima. 

Pozadina jednog otkrića: Zemlja 2.0 ili Greška 2.0 ?

U nauci treba biti oprezan sa pompeznim naslovima i najavama. Naročito pažljivo treba koristiti prefiks "naj", jer on često zna kao bumerang da doleti svojim vlasnicima i učini potencijalno otkriće klasičnom zabludom. Prošle godine smo imali svež primer jedne od najposećenijih (primećujete pompeznost? :)) konferencija za štampu u istoriji astronomije, kada su naučnici BICEP-2 tima obelodanili svoje otkriće gravitacionih talasa. Da je ono bilo potvrđeno, to bi zaista i bilo jedno od najvećih (evo ga opet taj pompezni momenat) otkrića veka, jer je gravitacija jedina prirodna sila za koju još uvek ne znamo prenosioca interakcija, pa bi u tom smeru BICEP rezultat bio izuzetno značajan.

Plutonov Horizont

"Priroda je nedokučiva zbog kretanja", napisao je svojevremeno velikan svetskog slikarstva i osnivač suprematizma, Kazimir Maljevič. A šta je moderna nauka nego detaljna analiza kretanja. Da li se radi o planetama, česticama, genima, migracijama ljudi, kornjačama ili dalekim radio galaksijama, gotovo da je nevažno ukoliko sagledavamo globalni ID prirode. Želja čoveka da stvara sve moćnije tehnologije u svrhu istraživanja tih kretanja, dovela ga je na još jedan rub novih saznanja - ovog puta on se zove Pluton.

O sreći u gradovima - TREĆI fragment

Proleće u jednom gradu koji svi znate.

Scena 1. Žena juri muža koji pokušava da zamakne iza kuće i sedne na motocikl, juri ga mašući tašnom, odavde deluje da je tašna lagani komad oružja, zanosi silan talas gradskog vazduha desnom rukom, preteći. Muž se pravda da nije kriv i pokazuje na sat. Žuri na posao (jer: u radu je spas). Njega ne zanimaju druge žene, osim onih koje su mu prve. Množina. Žena ne razume takvu matematiku i pogađa muža u glavu bočnim delom tašne. Ženska tašna je jedino oružje za koje ne morate imati dozvolu nošenja. Ne znam da li je bilo krvi, okrenuo sam se. Nasilje nije moj fah.

O sreći u gradovima - DRUGI fragment

Doveka pesma

...postoji grad u kojem si sam...

...zato što deo tebe luta drugim gradom...

O sreći u gradovima - PRVI fragment

Jedna kuhinja koja nije tvoja 

Skopelos - snohvat u očima biciklista

Kako pisati priču biciklom? Jednostavno - naduvamo gume, uverimo se da točkovi prijanjaju uz planinski palac, nasmejemo se Suncu i zavrtimo vreme, kao struja morske školjke. Onda planina mrdne taj svoj palac ("sve je u redu", kaže, "prati vetar i miris soli, i uvek ćeš biti na pravom putu"). Pustimo svoje unutrašnje vreme da munjevito poljubi svet. Ah da, pre toga treba nabaviti bicikl. U užarenom belom gradu utisnutom u rastalasanu providnu vodu.

Samba rok na jugoslovenski način

Danas je 20 godina od odlaska Milana Mladenovića. Naš narod voli tužne jubileje. Fakat je da ima previše tužnih datuma u našoj istoriji, pa valjda neke od njih vredi posebno slaviti. Neki na tim datumima dobro zarade, prodaju bedž, značku, monografiju. Bilo bi sjajno kada bi se poneki pokojnik i njegovo delo izučavali više nego što se od njih pravi kult. Ali, da bi se to desilo, mora se živeti u normalnoj zemlji... bar ponekad.

Razgovori o Alanu Fordu

Danas imam specijalnu čast da vam predstavim Maxa Bunkera (originalno ime Luchiano Secchi), najvećeg živog italijanskog strip-autora. On ima 74 godine, i dalje je u stvaralačkoj snazi i britkog uma, retko daje intervjue/preciznije: gotovo nikada. Čak I ovaj koji objavljujemo na SAPIENS-u jedva je istrpeo, u šta ćete moći da se uverite redovima koji slede. Osim po namćorosti, Max Bunker je našoj javnosti daleko poznatiji kao tvorac kultnog stripa Alan Ford. Ovog meseca, Bunker, a i svi čitaoci širom nekadašnje Jugoslavije, obeležavaju 45 godina od pojavljivanja prvog broja Alana Forda !

PRIČA O JEDNOJ AVANTURI

Ovo je jednostavna priča o jednostavnom mladom čoveku. Biti Sapiens danas, teskoba je koju mnogi izbegavaju. Ipak, ako nekada pogledate dovoljno pažljivo, preusmerite svoje receptore na ljudska dela, od onih u vašem komšiluku pre svega, verujem da svakako možete naći pripadnika svoje vrste za kojeg možete reći da vas inspiriše. Milija Jovičić je jedan od njih. Koliko je ovo intervju-priča o njegovoj avanturi od Srbije do Kine, takođe je i priča o knjigama, o spajanju tačaka na karti sveta, o spajanju ljudi, njihovim susretima i razmišljanjima.

Jedna kruna za dva kralja (ili: šahovski meč za prvaka sveta) deo PRVI

Svet će uskoro ponovo biti pozornica meča za šahovskog prvaka. Igraće Anand, trenutni šampion, i Karlsen, trenutno najveća šahovska zvezda planete. Međutim, imam osećaj kao da tu nešto fali. Ovaj blog možete čitati na dva načina:

- možete da vidite opširniji uvodnik (USLOVI MATIRANJA) o problemima modernog šaha (za one koji ne žure)

- možete da preskočite uvodnik i nastavite da pratite samo deo teksta koji se tiče samog meča za ovogodišnjeg prvaka sveta (počinje nakon poglavlja MEČ KAO MEČ, pisan za one koji žure).

BLICARI (novi astronomski pojam, ili: nova astronomska skrivalica? )

Svetska naučna astronomska javnost je ovih dana, posredstvom velikog radio teleskopa Parks u Australiji dobila podatke o jakim radiotalasnim signalima koji dolaze iz dalekog Svemira. 
 

Oni koji vole da analiziraju izvorne radove mogu pogledati preko arXiv linka  D. Thornton, B. Stappers, M. Bailes, B. Barsdell, S. Bates, N. D. R. Bhat, M. Burgay, S. Burke-Spolaor, D. J. Champion, P. Coster, N. D'Amico, A. Jameson, S. Johnston, M. Keith, M. Kramer, L. Levin, S. Milia, C. Ng, A. Possenti, W. van Straten. A Population of Fast Radio Bursts at Cosmological Distances. Science, 2013; 341 (6141)

EVOLUCIJA U TRI ČINA (nauka u zemlji iza ogledala)

Odlučno koračanje i bezbrižno "fuck you" zasenili su uređivačku politiku javnih kuća.
U prevodu: naučnici znaju kako da naprave vrtlog, te ne bi trebalo da se zezate sa njima.

Ovo je pesma koju bih napisao da se protestna šetnja "SPASIMO NAUKU" nije desila. 
Ali, desila se.
Dakle, pesma koju čitate  nema nikakvog smisla.  Ona je samo podsetnik šta bi bilo sa druge strane ogledala.
Nadam se da će ona sa ovog bloga otići pravo u zaborav, i da će nas fotografija na dnu strane podsećati da smo u pravom trenutku izašli nauci na oči.

SANJAŠ LI U BOJI? (Detektivska priča bez zapleta i kraja)

Jutro (nabori na čaršavu/ crno-beli svet/  sanjaš li u boji?)

 

Dok tražim nabore na čaršavu (a zapravo tražim sebe), radim ono što najbolje znam. Jutro posle obilnog sna samo je jedno jutro zbog kojeg pijem burnu kafu i nervozno prelećem preko ubistava u naslovu vesti. Srećom, nijedno nije moje, i ta spoznaja daje mi snagu da nastavim sa umivanjem. 

 

ASIMETRIČNI RAZGOVOR UZ ŠOLJICU KAFE (ili: Evolucija za skeptike)

Napomena:

U susret mojoj poetsko-proznoj knjizi "SPONTANO NARUŠAVANJE SIMETRIJE", koja se trenutno kuva pred štampanje, i čeka da bude servirana na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu, imate priliku da na SAPIENS blogu pročitate uvodnu priču...

Sećanje (asimetrični razgovor sa nepoznatom osobom)

Tog dana sam nervozno prelazio kilometre trotoarima obnevidelim od susnežice koja se stapala sa maglom. Ispod kapuljače pogled se pružao dovoljno kratko da izbegnem sve one koji bi me popreko pogledali. Lica su se okretala. Prema izlozima i prema licima. Uhvatimo se one najbliže linije pogleda i namestimo usne kao da želimo da se javimo jedni drugima. 

FLY ME TO THE MOON - Priča o Čoveku

Neil Armstrong. Čovek. 

Postoje ljudi koji zaslužuju da im se posveti toliko puno najlepših reči.

Malo je reči da bi se opisao podvig ovog Čoveka. 

Orao. 

Ptica. Ptica koja je uzdigla Čoveka. 

Zakoračiti u svet o kojem su generacije samo sanjale, ukrotiti sve sile i na trenutak doskočiti prirodi - čovek nikad nije bio više imresioniran pticama.

"Čovek najviše voli one stvari koje pripitomi!" Mali Princ

U formi foto bloga, pogledajte priču o jednom od najvećih heroja našeg vremena - Čoveku, Nilu Armstrongu. 

SVETOZAR GLIGORIĆ - ČOVEK KOJI JE SANJAO ŠAH

“U to predratno vreme, po školskim pravilima, đacima je bilo zabranjeno da budu članovi šahovskih klubova. Ja sam ipak išao svako veče u Beogradski šah klub, to je za mene bilo svetilište. Kontrolu ulaza u zgradu Kolarčevog univerrziteta imao je vratar Desimir, dvometraš iz Like. On me je nešto voleo, i kad me vidi da se onako malen mašim za visoku kvaku, on se okrene i kao čita novine, a ja šmugnem unutra...”

(Svetozar Gligorić)

Najpre, reći ću vam nešto o nedostatku modernog doba. Ono što danas zovemo “modernim dobom” donelo nam je ispunjavanje materijalnog sveta savremenom tehnologijom, ali nasuprot tome današnjici nedostaju renesansni umovi, svestrane ličnosti čije se polje stvaralaštva ne ograničava na samo jednu oblast. U vremenu kad ni reč ni slika nisu dovoljni da pokrenu revoluciju (kao nekada) svet slavi ljude poput Leonarda da Vinčija, izuzetne vizionare koji su uspeli da objedine umetnost i nauku. I zaista, kad spomenete ime ovog velikog Italijana nekoliko asocijacija otvara vam vrata jedinstvenog sveta kroz koji možete da prođete samo ako imate dovoljno znanja i hrabrosti da propešačite dugačak lavirint uma jednog genija.

Danas je taj svet napustio jedan od poslednjih renesansnih džentlmena našeg doba - Svetozar Gligorić.

HIGSOV BOZON, PO PRVI PUT MEĐU SRBIMA... i svim ostalima

A Higgs-Boson walks into a bar. The bartender says : "You know, there were some guys looking for you."

Dragi Sapiensi, 

došao je i taj dan kada je čitavom svetu, iz istraživačkog kompleksa CERN u Švajcarskoj, jasno i glasno rečeno : „OK narode, našli smo novu česticu, evo i naš glasnogovornik je stavio kravatu da sve bude svečanije, a sad ... koktel, pa dalje na posao!“

Odličan povod da „procveta“ biznis i naučnicima i ugostiteljima.

KAKO SAM PREVARIO BALKANSKOG ŠPIJUNA ? (or: How To Screw Up Your Job With Ordinary Astronomy Book)

(nepotrebna) napomena: Pred vama je , draga škvadro, omnibus priča u kojoj se sreću dva mala čoveka, tj. dva mala Sapiensa, u lokalnom Univerzumu. Jedan je "Balkanski špijun", a drugi samo "Balkanski ... (šta god...)". Cela frka nastaje zbog prvog, drugog, trećeg, a i četvrtog (?) Njutnovog zakona, kao i prvog, drugog, trećeg, a i četvrtog (?) zakona termodinamike crnih rupa. Dok ovo čitate, u bliskom Zemljinom okruženju juri na hiljade asteroida, u CERN-u se otkrivaju novi barioni, radio teleskopi u Čileu pokušavaju da detektuju kompleksne molekule tamo daleko (gde ne cveta limun žut), a poslednji NASA spejs šatl odlazi u penziju i postaje muzej.

  I SUSRET BALKANSKIH ŠPIJUNA

(Hide and Seek)

Idem tako jednom beogradskom ulicom i naletim na Iliju Čvorovića. Balkanskog špijuna. Ili bar nekog ko dovoljno/neodoljivo liči na Iliju Čvorovića, tj. Batu Stojkovića, a i Zvonka Lepetića - u paketu. ONAJ Ilija Čvorović, ili kako se već čovek zaista zove, uredno očešljan, sa predratnim brčićima i belom košuljom. Skoro pa da pomislim kako se negde tajno snima drugi deo Balkanskog špijuna. Jedino je nedostajao MOSKVIČ – ovaj moj Čvorović je šetao gurajući sportski bicikl. Jebi ga, 21. vek.