EVOLUCIJA U TRI ČINA (nauka u zemlji iza ogledala)

Odlučno koračanje i bezbrižno "fuck you" zasenili su uređivačku politiku javnih kuća.
U prevodu: naučnici znaju kako da naprave vrtlog, te ne bi trebalo da se zezate sa njima.

Ovo je pesma koju bih napisao da se protestna šetnja "SPASIMO NAUKU" nije desila. 
Ali, desila se.
Dakle, pesma koju čitate  nema nikakvog smisla.  Ona je samo podsetnik šta bi bilo sa druge strane ogledala.
Nadam se da će ona sa ovog bloga otići pravo u zaborav, i da će nas fotografija na dnu strane podsećati da smo u pravom trenutku izašli nauci na oči.

Čin I

Zemlju smo, u nedostatku kaputa, obeležili cipelama

Zemlju nismo mogli, ili nismo hteli

da obučemo

Dali smo joj cipele da sama ostane

ili pobegne

Korak po korak, u žurbi, i pertle su se već zamrsile

Isplele kilometre po isušenim ulicama

Iz cipela su izašli ljudi, iskoračili pred granicu

Ostade zemlja sama, zapetljana sa svojim vazduhom na graničnim prelazima

Čin II

Pozvaše nekakvog cenzora da preseče čvor

Cenzor(osluškuje protestnu pesmu okupljenih ljudi, žaleći se kako će propustiti ručak): „Zar nije divno kada je nekom pesma i ručak i  večera. Oni ne gladuju!“

Zanemarljiva masa uvek je odgovorna za velike naučne probleme

Slično je i sa trpezom, nikad dovoljno mesa za ishranu buržoazije

Ukoliko vam nešto smeta obratite se nasmejanim licima sa bilborda

Čin III

Eto nas opet, sada i ovde, inatimo se Košavi

Skupljamo kopno za beg

I slušamo glavatog cenzora sa kravatom kako priča

Koještarije o tome gde bismo, da smo...

A više je ostalo nogu nego duša

Ko smo nekada bili pročitaćemo u sutrašnjem specijalnom izdanju

Proslavićemo raspeće zabranjenih reči

Pa onda u štale ili škole

Svako za svojom tišinom, da se zna.