Svetska naučna astronomska javnost je ovih dana, posredstvom velikog radio teleskopa Parks u Australiji dobila podatke o jakim radiotalasnim signalima koji dolaze iz dalekog Svemira.
Oni koji vole da analiziraju
izvorne radove mogu pogledati preko arXiv linka
D. Thornton, B. Stappers, M.
Bailes, B. Barsdell, S. Bates, N. D. R. Bhat, M. Burgay, S. Burke-Spolaor, D.
J. Champion, P. Coster, N. D'Amico, A. Jameson, S. Johnston, M. Keith, M.
Kramer, L. Levin, S. Milia, C. Ng, A. Possenti, W. van Straten. A Population of Fast Radio Bursts at
Cosmological Distances. Science, 2013; 341
(6141)
Slikovit prikaz ovog otkrića možete videti ispod
Opservatorija Parks i otisak snimljenog radio-eksplozivnog događaja koji je snimljen ovim teleskopom |
O čemu se radi: najpre su naučnici sa PARKS-a objavili da su registrovali izuzetno jak radio signal na rastojanju od
nekoliko gigaparseka, što znači da pripada epohi kada je Univerzum bio star oko
6 milijardi godina. Snimljena su četiri takva događaja, ukazujući na veoma
snažne izvore u kojima se čestice kreću relativističkim brzinama. Koliko su brzi? Dovoljno je reći da im je prosečno trajanje svega nekoliko milisekundi !
Ono što je baš čudno, jeste da nisu primećene stvari koje se
inače očekuju kod sličnih scenarija: velike i svetle eksplozije vidljive u
optičkom delu spektra, kao i snažni “bljeskovi” gama-zraka. Sve to ukazalo je
na vrlo brz evolutivni tok objekata, za koji su autori pretpostavili da se radi
o magnetaru – nakon naglog sažimanja zvezde, očekuje se i rapidan porast njenog
magnetnog polja, a magnetari su upravo brzo rotirajuće neutronske zvezde sa
ekstremno jakim magnetnim poljem, koje omogućava produkciju visokoenergetskih
zraka.
Međutim, drugi tim naučnika predvođen prof. Hajne Falkeom sa instituta ASTRON, koji proučavaju visokoenergetske
fenomene na projektu LOFAR u Holandiji, ponudili su objašnjenje da se radi o
prvim otiscima stvaranja crne rupe. Ona otkida delove magnetnog polja umiruće
zvezde i “sklanja” ih iza svog horizonta. Horizont događaja crne rupe je
zamišljena granica nakon koje se ne može detektovati šta se zapravo događa u
ovim grandioznim objektima. Naučnici su ponudili rešenje problema u vidu
ultrabrzih fleševa jedinstvenih radio-signala koji se pojave, i nakon vrlo
kratkog vremenskog intervala nestanu. Kako je pokazano, takav sled događaja je
realističan i na najbolji način objašnjava zašto se i talasi drugih talasnih
dužina ne detektuju, a to je pomenuti slučaj x i gama-zraka. Skovan je i naziv
za ovakve pojave – “blicari” (blitzars), jer se pojavljuju samo jednom, i to u
kratkotrajnom blicu radio-zračenja. Na taj način omogućeno nam je da proučavamo
kakav je prostor između galaksija, čak i sa ovako ogromnih rastojanja.
Ovo otkriće bi trebalo da bude dokaz o jedinstvenoj poruci
koju nam ostavlja umiruća zvezda, a odmah nakon nje i novorođena crna rupa.
Ovaj veličanstveni niz iščezavanja i stvaranja toliko je specifičan za naš
Svemir, i predstavlja osnov za mnogobrojna buduća istraživanja dalekih
kosmičkih sistema. Jedan od tih izazova vezan je i za korišćenje sistema moćnih
radio-teleskopa umreženih u interferometarsku oblast LOFAR, koji će se upotrebiti kako bi mapirali slične fenomene i
definitivno potvrdili naučne pretpostavke.
No comments:
Post a Comment