Jedna kruna za dva kralja (ili: šahovski meč za prvaka sveta) deo PRVI

Svet će uskoro ponovo biti pozornica meča za šahovskog prvaka. Igraće Anand, trenutni šampion, i Karlsen, trenutno najveća šahovska zvezda planete. Međutim, imam osećaj kao da tu nešto fali. Ovaj blog možete čitati na dva načina:

- možete da vidite opširniji uvodnik (USLOVI MATIRANJA) o problemima modernog šaha (za one koji ne žure)

- možete da preskočite uvodnik i nastavite da pratite samo deo teksta koji se tiče samog meča za ovogodišnjeg prvaka sveta (počinje nakon poglavlja MEČ KAO MEČ, pisan za one koji žure).

...uvodnik... 

I USLOVI MATIRANJA

Nekada su mečevi za prvaka sveta u šahu predstavljali veliki svetski praznik. Sećam se svojih dana iz ranog detinjstva kada smo drugari i ja uzimali pročitane novine iz školske biblioteke i seckali partije sa Turnira kandidata, a kasnije raspravljali o njima na pauzama između časova (a naravno, često i na samim časovima). Nismo tada baš kapirali zašto postoje dva meča za prvaka sveta, zašto Fišer više ne želi da igra i zašto je sve tako komplikovano. Jednostavno, želeli smo da rešavamo probleme, tražimo najjači potez i uživamo u igranju šaha na maloj magnetnoj tabli sakrivenoj ispod stola. 

 

Kapablanka i Lasker igraju svoj prvi turnirski meč pre tačno 100 godina

Od prvog zvaničnog meča za prvaka, koji je protekao u uzdizanju imena prvog krunisanog kralja  Vilhelma Štajnica, pa sve do poslednjeg "velikog meča" za prvaka (između Karpova i Kasparova davne 1990. godine), mečevi za prvaka sveta imali su svoja udarna mesta u dnevnoj štampi, ljudi u komšiluku i po lokalnim šahovskim klubovima i kafanama okupljali su se da analiziraju "na svoj način" zašto je taj i taj igrač propustio da odigra to i to, kad je sve tako "jednostavno". Poslednji šahovski događaj koji je, slobodno se može reći, uzdrmao svet, bio je paradoksalan i sa ovog aspekta, potpuno apstraktan "revanš meč" između Bobija Fišera i Borisa Spaskog, duel koji se odigravao u sankcijama zarobljenoj Jugoslaviji, iza neprobojnog stakla lepog beogradskog hotela, dok se napolju odigravao istinski rat na istinskim ratnim poljima. Finansijer tog meča bili su građani Jugoslavije,Srbije, koje je zarad sopstvene promocije grubo zloupotrebio tadašnji veliki bos kojeg su naivci lakonski zvali "gazda Jezda". Ko bi rekao da će od tog momenta proteći dvadeset godina, i da će za taj interval šah izgubiti mnogo, mnogo više nego što se uopšte može i sagledati. FIšera više nema na životnoj sceni, on i Gliga verovatno tamo negde nastavljaju svoje diskusije u Sicilijanskoj odbrani, nema više ni duha tih velikih i dugačkih mečeva koji su davali određenu umetničku crtu šahovskim partijama, nema više globalnog uticaja koje šahisti mogu da izazovu svojom pojavom, karakterom, rečima...

Svakako, način na koji šah uči kulturi i životu mlade ljude nezamenljiva je alatka i sada, u bljeskovitom i brzom odrastanju 21.veka. Međutim, ne svuda, i ne na isti način...

Primera radi, ako biste napravili nekakvu anketu među nasumično izabranom populacijom (u Beogradu, recimo), garantujem vam da je veća verovatnoća da ljudi znaju ko su Karpov i Kasparov, naspram toga ko su Karlsen i Anand. Ili Aronjan i Kramnik. Ili Karuana i Nakamura (ovo poslednje bi sigurno povuklo brojne smešne odgovore, možete i sami da probate). Zašto? Zato što je u vreme kada se šahu pridavala pozornost vrhunskog  majstorstva kako sa sportskog, tako i sa umetničkog aspekta, javnost bila učena na koji način da tretira lik i delo jednog šahovskog velemajstora. Naši najveći majstori ove igre poput Gligorića, LJubojevića, Bore Ivkova, skoro preminulog Matulovića i drugih, pisali su knjige koje su bila i ostala mala remek-dela umetničog stvaralaštva.

Tako je Gligorićeva knjiga  "Igram protiv figura", štampana na desetak jezika i doštampavana bezbroj puta. Legendarni i verovatno najčuveniji meč za prvaka sveta između FIšera i Spaskog u Rejkjaviku 1972. godine uzdigao je medijsku popularnost šaha na nove nivoe, neslućene za one koji su igrali te iste mečeve samo tridesetak godina ranije. Sam Svetozar Gligorić, nakon što se u svojim poznim godinama povukao iz takmčarskog šaha, nastavio je da vredno izučava sviranje klavira, a zabelešku o tom trudu imamo na nesvakidašnjem CD-u moderne muzike, koje je Gliga ostavio generacijama koje dolaze, kao jedan artefakt čoveka iz dva susedna veka. Nažalost, naši velemajstori danas (čast retkim izuzecima) nemaju osećaj da kažu ponešto i van table, nisu čak ni složni kad je u pitanju borba za status, o izučavanju stare umetnosti i pisanju knjiga i da ne govorimo. Zbog svega toga danas gotovo niko i ne zna ko je prvak Srbije u šahu, kako on izgleda i šta radi u svom svakodnevnom životu.

Uostalom, možete li da zamislite danas da neko uradi nešto slično albumu "Kako sam preživeo XX vek"

http://www.youtube.com/watch?v=5hgWAVQrYSs

Danas, u eri brze razmene podataka, super-opremljenih baza i moćnih računarskih endžina koji analizaraju u sekundi ono za šta je Fišeru trebala čitava nedelja, prete da potpuno izdvoje šah iz kaputa starog umetnika u šljašteći cirkus koji ide od mesta do mesta, koji ljudi dobro plaćaju a koji same aktere ne postavlja na stepenik mnogo viši od ordinarnog gutača plamena ili dresera lavova. Velemajstora je previše, varalica takođe, pojavljuju se ljudi koji nameštaju šahovske turnire kako bi ostvarili neke svoje degenerativne ambicije, u savezima često sede ljudi sa sumnjivim moralnim i intelektualnim osobinama. Nažalost, mafija i lobiji u vrhu šahovske svetske organizacije nisu ni po čemu drugačiji od mafije i lobija u fudbalu ili politici. Ona vanvremenska krilatica KRALJ JE MRTAV, ŽIVEO KRALJ, mogla bi da se vrati u svom modifikovanom obliku bumerang-tipa ŠAH JE MRTAV, ŽIVEO ŠAH !

Gligorić na Olimpijadi u Havani, partiju posmatra Če Gevara

II MEČ KAO MEČ... ili ipak prekretnica ?

Sa druge strane zemaljskog globusa, u Indiji, uskoro treba da otopočne još jedan meč za prvaka sveta. Igraju Indijac Višvanatan Anand (45 godina), aktuelni šampion, i Magnus Karlsen iz Norveške (22 godine), mlada zvezda i najbolje rejtingovani igrač na svetu.

 

Magnus Karlsen

Evo najpre nekih podataka o meču:

- mesto odigravanja Čenaj (Chennai) u Indiji /igraće se u luksuznom Hyatt hotelu.

- broj partija će biti 12, u slučaju nerešenog rezultata Anand ne zadržava

Višvanatan Anand

šampionsku krunu kao što je to bio slučaj sa nekoliko ranijih mečeva za prvaka, već se ponovo pristupa odabiru figura za dodatne četiri partije koje će se igrati po tempu od 25 min. U slučaju da se sve odradi nerešeno, krajnja partija će biti tzv. partija smrti na 5 min, u kojoj crni ima minut manje, ali i mogućnost da bude proglašen za pobednika ako izbori remi. (iskreno se nadam da ovakve rulet-partije neće odlučiti pobednika)

- budžet meča je 2.6 miliona dolara (primera radi, Kristijano Ronaldo zaradi u toku jedne godine 21 milion eura !!!)

- zvaničan sajt meča http://chennai2013.fide.com/

-Karlsen je do meča došao nakon lude sreće da, iako je turnir kandidata završio iza prvoplasiranog Vladimira Kramnika, bude izazivač Anandu, jer se to pravo davalo šahisti sa većim brojem pobeda, tako da su mnogi smatrali kako je tim pravilom Kramnik drastično oštećen (iako je sam kriv što je prokockao veliku priliku porazom u poslednjem kolu).

Činjenice kažu da je Anand dosta promenljivo (uglavnom loše) odigrao poslednje turnire, dok je Karlsen bio dosta konstantniji.

 

Cela šahovska javnost uglavnom mnogo veće šanse daje mlađem Karlsenu, ali ja se ne bih baš potpuno složio sa tolikim favorizovanjem Karlsena iz nekoliko razloga:

OSNOVNA STVAR: Karlsen još nema iskustva u mečevima, i psihologija igranja meča je u mnogome drugačija od turnira

a dalje...

1. Anand igra pred svojim ljudima, Indija je organizovala mnogo manifestacija u poslednje vreme, i psihološki teret će svakako biti izbegnut, jer su već dosta vešti u organizaciji mečeva. Mnogi će reći KAKVE VEZE IMA DOMAĆI TEREN U IGRANJU ŠAHA ali verujte mi da ima ! Ideja da Indija prihvati organizaciju zasniva se na neutralisanju izrazito bolje fizičke pripreme mladog Karlsena, jer se očekuje izuzetna vlažnost vazduha, i to ne samo van zatvorenog prostora).

2. Novinari naglašavaju kako Anand nije konstantan i kako njegov stil neće biti dovoljno dobar da parira Karlsenu, ali ni tu se ne bih složio, jer je poznato da pomalo lenji Anand najbolje pripreme ima isključivo za mečeve. Uostalom, on protiv Karlsena ima pozitivan skor, a to nije baš čest slučaj kod većine velemajstora.

3. Anand je igrač koji može da igra dovoljno "duboko", tj. podjednako je dobar kao pozicioni igrač i kao kombinator. Karlsen mora da pokaže ogromnu zrelost u svojim pripremama,i biće vrlo zanimljivo da vidimo kakav repertoar će izabrati, jer verujem da neće gledati da partija budu po svaku cenu oštra, već će se pomalo i taktizirati znajući da oba igrača imaju izuzetnu tehniku. 

Tu će onda do izražaja doći fizička sprema. Brojke kažu da je Anand stariji od Karlsena više od 20 godina, on je svoju prvu Olimpijadu odigrao davne 1984. godine !!! dakle,skoro 7 godina pre nego što je Karlsen uopše rođen. Karlsen je odlično pripremljen, naročito se ističe njegova kombinatorna igra, ali ja bih opet tu skrenuo pažnju na drugu stvar, mnogo bitniju za meč, a to je koncentracija u završnicama, kada najčešće čak i vrhunski igrači gube "glavnu liniju" proračuna i popuštaju pred izazovom intuitivnih poteza. Ukoliko se Anand pripremi za takvu vrstu borbe, rezultat će biti i više nego neizvestan.

Međutim, dve stvari će biti nešto na šta će igrači posebno obratiti pažnju: JEDNA JE NAVODNO UČEŠĆE PSIHOLOŠKIH I HIPNOTIČKIH EFEKATA KOD MAGNUSA KARLSENA, dok je druga GARI KASPAROV.

Naime, pre izvesnog vremena šahovsku javnost je dobro zabavila situacija iz meča najboljeg američkog igrača HIkaru Nakamura sa Karlsenom, kada je ovaj poučen iskustvom nekih drugih igrača koji su mu se žalili da nisu mogli da se potpuno koncentrišu u odsudnim momentima partije usled čudnog poanašanja Karlsena u tim trenucima, odlučio da na partiju dođe sa velikim crnim reflektujućim naočarama ! :)

Zabava, ili zaštita? Nakamura prkosi "parapsihološkim moćima" Karlsena

Dobri poznavaoci šaha setiće se da su se prve varnice na tu temu dogodile između Pola Benkea i Mihaila Talja, kada je Benke tvrdio da Talj svojim ogromnim očima hippnotiše protivnike da prave gluposti u oštrim pozicijama. Mnogo ozbiljnija situacija, međutim, bila je u meču za prvaka sveta između Karpova i Korčnoja 1978. godine. Tada je Korčnoj doslovno bio proteran iz USSR-a, njegova supruga je ostavljena u kućnom pritvoru, a na tribinama sale za igru vodio se pravi mali rat, jer je Korčnojev tim želeo po svaku cenu da iz iste izbaci zloglasnog doktora Zuhara, za koga se pričalo da poseduje parapsihološke moći i koji je svaku partiju gledao od početka do kraja sa samo jednim ciljem - posmatrati Korčnojeve oči. Tada je očajni Korčnoj uradio još luđu stvar - dozvolio je pripadnicima nekakve indijske verske sekte da dodju u halu, jer su mu oni navodno rekli da mogu da "blokiraju te loše talase". Bilo kako bilo, nakon udaljavanja Zuhara iz sale za igru, Korčnoj je naglo preokrenuo rezultat (bilo je tada 4:1 za Karpova), na neverovatnih 5:4. Karpova je od gubitka titule spasao samo neverovatni pritisak tajnih sovjetskih sluzbi na VIktora, koji je nakon tog meča bio na ivici nervnog sloma. Poslednje spekulacije o pošjavljivanju Zuhara bile su na slavnom i kontroverznom meču Karpov-Kasparov, koji je nakon nekoliko meseci prekinut i ponovljen.

 

Korčnoj pokušava da se zaštiti od uticaja dr. Zuhara u meču sa Karpovim 1978. godine

Saradnja Kasparova i Karlsena nije nikakva tajna, ali sada, u situaciji kada se meč bliži početku, postavlja se pitanje kakve tajne je Gari mogao da podeli sa Magnusom, i nije teško pretpostaviti da se verovatno radi o nekim novim idejama u otvaranjima koje Anand igra. Poznato je da je Kasparov bio jedan od igrača sa kojim je Anand teško igrao (a ko nije?) tako da se i sa te strane očekuje mali psihološki rat. Kasparov je igrao meč sa Anandom za titulu prvaka sveta u verziji PCA, ali je tada Anand bio potpuno neravnopravan protvnik, Kasparov je lako dobio meč.

Za kraj ovog uvodnika, možda je interesantno da se istakne i da je Karlsen dostigao najveći rejting u istoriji šaha (2870 poena), dok je Anand jedinstvena ličnost u svetu šaha jer je bio svetski šampion u svim mogućim takmičenjima: omladinski prvak sveta, prvak sveta u rapid šahu, prvak sveta po FIDE sistemu i prvak sveta po "klasičnom" sistemu... 

Do početka meča je ostalo 10 dana, nadam se da će vratiti šah na mesto medijske pažnje. U suprotnom, izgleda da će još jedno "proročanstvo" Bobija Fišera biti obistinjeno: klasičan šah je prošlost ! 

Spaski i Fišer - najveće džentlmenstvo u istoriji šaha