Razgovori o Alanu Fordu

Danas imam specijalnu čast da vam predstavim Maxa Bunkera (originalno ime Luchiano Secchi), najvećeg živog italijanskog strip-autora. On ima 74 godine, i dalje je u stvaralačkoj snazi i britkog uma, retko daje intervjue/preciznije: gotovo nikada. Čak I ovaj koji objavljujemo na SAPIENS-u jedva je istrpeo, u šta ćete moći da se uverite redovima koji slede. Osim po namćorosti, Max Bunker je našoj javnosti daleko poznatiji kao tvorac kultnog stripa Alan Ford. Ovog meseca, Bunker, a i svi čitaoci širom nekadašnje Jugoslavije, obeležavaju 45 godina od pojavljivanja prvog broja Alana Forda !

PRIČA O JEDNOJ AVANTURI

Ovo je jednostavna priča o jednostavnom mladom čoveku. Biti Sapiens danas, teskoba je koju mnogi izbegavaju. Ipak, ako nekada pogledate dovoljno pažljivo, preusmerite svoje receptore na ljudska dela, od onih u vašem komšiluku pre svega, verujem da svakako možete naći pripadnika svoje vrste za kojeg možete reći da vas inspiriše. Milija Jovičić je jedan od njih. Koliko je ovo intervju-priča o njegovoj avanturi od Srbije do Kine, takođe je i priča o knjigama, o spajanju tačaka na karti sveta, o spajanju ljudi, njihovim susretima i razmišljanjima.

EVOLUCIJA U TRI ČINA (nauka u zemlji iza ogledala)

Odlučno koračanje i bezbrižno "fuck you" zasenili su uređivačku politiku javnih kuća.
U prevodu: naučnici znaju kako da naprave vrtlog, te ne bi trebalo da se zezate sa njima.

Ovo je pesma koju bih napisao da se protestna šetnja "SPASIMO NAUKU" nije desila. 
Ali, desila se.
Dakle, pesma koju čitate  nema nikakvog smisla.  Ona je samo podsetnik šta bi bilo sa druge strane ogledala.
Nadam se da će ona sa ovog bloga otići pravo u zaborav, i da će nas fotografija na dnu strane podsećati da smo u pravom trenutku izašli nauci na oči.

SANJAŠ LI U BOJI? (Detektivska priča bez zapleta i kraja)

Jutro (nabori na čaršavu/ crno-beli svet/  sanjaš li u boji?)

 

Dok tražim nabore na čaršavu (a zapravo tražim sebe), radim ono što najbolje znam. Jutro posle obilnog sna samo je jedno jutro zbog kojeg pijem burnu kafu i nervozno prelećem preko ubistava u naslovu vesti. Srećom, nijedno nije moje, i ta spoznaja daje mi snagu da nastavim sa umivanjem. 

 

ASIMETRIČNI RAZGOVOR UZ ŠOLJICU KAFE (ili: Evolucija za skeptike)

Napomena:

U susret mojoj poetsko-proznoj knjizi "SPONTANO NARUŠAVANJE SIMETRIJE", koja se trenutno kuva pred štampanje, i čeka da bude servirana na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu, imate priliku da na SAPIENS blogu pročitate uvodnu priču...

Sećanje (asimetrični razgovor sa nepoznatom osobom)

Tog dana sam nervozno prelazio kilometre trotoarima obnevidelim od susnežice koja se stapala sa maglom. Ispod kapuljače pogled se pružao dovoljno kratko da izbegnem sve one koji bi me popreko pogledali. Lica su se okretala. Prema izlozima i prema licima. Uhvatimo se one najbliže linije pogleda i namestimo usne kao da želimo da se javimo jedni drugima. 

MALA PESMA O VELIKOM PRASKU

.

Ova pesma počinje tačkom, kao i Veliki prasak

Svemir se tačkom neće završiti

Pa tako ni ova pesma

:

Zagledani u jednu tačku

Ljudi nikad nisu toliko sumnjali u ono što vide

Niti verovali u ono što se krije od njih

!

Neizvesnost privlači

?

Šta je iza tačke

Da li smo tamo neki drugi „MI“

Koji znaju odgovore, bar na osnovna pitanja