Jedna kruna za dva kralja (ili: šahovski meč za prvaka sveta) deo PRVI

Svet će uskoro ponovo biti pozornica meča za šahovskog prvaka. Igraće Anand, trenutni šampion, i Karlsen, trenutno najveća šahovska zvezda planete. Međutim, imam osećaj kao da tu nešto fali. Ovaj blog možete čitati na dva načina:

- možete da vidite opširniji uvodnik (USLOVI MATIRANJA) o problemima modernog šaha (za one koji ne žure)

- možete da preskočite uvodnik i nastavite da pratite samo deo teksta koji se tiče samog meča za ovogodišnjeg prvaka sveta (počinje nakon poglavlja MEČ KAO MEČ, pisan za one koji žure).

BLICARI (novi astronomski pojam, ili: nova astronomska skrivalica? )

Svetska naučna astronomska javnost je ovih dana, posredstvom velikog radio teleskopa Parks u Australiji dobila podatke o jakim radiotalasnim signalima koji dolaze iz dalekog Svemira. 
 

Oni koji vole da analiziraju izvorne radove mogu pogledati preko arXiv linka  D. Thornton, B. Stappers, M. Bailes, B. Barsdell, S. Bates, N. D. R. Bhat, M. Burgay, S. Burke-Spolaor, D. J. Champion, P. Coster, N. D'Amico, A. Jameson, S. Johnston, M. Keith, M. Kramer, L. Levin, S. Milia, C. Ng, A. Possenti, W. van Straten. A Population of Fast Radio Bursts at Cosmological Distances. Science, 2013; 341 (6141)

EVOLUCIJA U TRI ČINA (nauka u zemlji iza ogledala)

Odlučno koračanje i bezbrižno "fuck you" zasenili su uređivačku politiku javnih kuća.
U prevodu: naučnici znaju kako da naprave vrtlog, te ne bi trebalo da se zezate sa njima.

Ovo je pesma koju bih napisao da se protestna šetnja "SPASIMO NAUKU" nije desila. 
Ali, desila se.
Dakle, pesma koju čitate  nema nikakvog smisla.  Ona je samo podsetnik šta bi bilo sa druge strane ogledala.
Nadam se da će ona sa ovog bloga otići pravo u zaborav, i da će nas fotografija na dnu strane podsećati da smo u pravom trenutku izašli nauci na oči.

SANJAŠ LI U BOJI? (Detektivska priča bez zapleta i kraja)

Jutro (nabori na čaršavu/ crno-beli svet/  sanjaš li u boji?)

 

Dok tražim nabore na čaršavu (a zapravo tražim sebe), radim ono što najbolje znam. Jutro posle obilnog sna samo je jedno jutro zbog kojeg pijem burnu kafu i nervozno prelećem preko ubistava u naslovu vesti. Srećom, nijedno nije moje, i ta spoznaja daje mi snagu da nastavim sa umivanjem. 

 

ASIMETRIČNI RAZGOVOR UZ ŠOLJICU KAFE (ili: Evolucija za skeptike)

Napomena:

U susret mojoj poetsko-proznoj knjizi "SPONTANO NARUŠAVANJE SIMETRIJE", koja se trenutno kuva pred štampanje, i čeka da bude servirana na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu, imate priliku da na SAPIENS blogu pročitate uvodnu priču...

Sećanje (asimetrični razgovor sa nepoznatom osobom)

Tog dana sam nervozno prelazio kilometre trotoarima obnevidelim od susnežice koja se stapala sa maglom. Ispod kapuljače pogled se pružao dovoljno kratko da izbegnem sve one koji bi me popreko pogledali. Lica su se okretala. Prema izlozima i prema licima. Uhvatimo se one najbliže linije pogleda i namestimo usne kao da želimo da se javimo jedni drugima. 

FLY ME TO THE MOON - Priča o Čoveku

Neil Armstrong. Čovek. 

Postoje ljudi koji zaslužuju da im se posveti toliko puno najlepših reči.

Malo je reči da bi se opisao podvig ovog Čoveka. 

Orao. 

Ptica. Ptica koja je uzdigla Čoveka. 

Zakoračiti u svet o kojem su generacije samo sanjale, ukrotiti sve sile i na trenutak doskočiti prirodi - čovek nikad nije bio više imresioniran pticama.

"Čovek najviše voli one stvari koje pripitomi!" Mali Princ

U formi foto bloga, pogledajte priču o jednom od najvećih heroja našeg vremena - Čoveku, Nilu Armstrongu. 

SVETOZAR GLIGORIĆ - ČOVEK KOJI JE SANJAO ŠAH

“U to predratno vreme, po školskim pravilima, đacima je bilo zabranjeno da budu članovi šahovskih klubova. Ja sam ipak išao svako veče u Beogradski šah klub, to je za mene bilo svetilište. Kontrolu ulaza u zgradu Kolarčevog univerrziteta imao je vratar Desimir, dvometraš iz Like. On me je nešto voleo, i kad me vidi da se onako malen mašim za visoku kvaku, on se okrene i kao čita novine, a ja šmugnem unutra...”

(Svetozar Gligorić)

Najpre, reći ću vam nešto o nedostatku modernog doba. Ono što danas zovemo “modernim dobom” donelo nam je ispunjavanje materijalnog sveta savremenom tehnologijom, ali nasuprot tome današnjici nedostaju renesansni umovi, svestrane ličnosti čije se polje stvaralaštva ne ograničava na samo jednu oblast. U vremenu kad ni reč ni slika nisu dovoljni da pokrenu revoluciju (kao nekada) svet slavi ljude poput Leonarda da Vinčija, izuzetne vizionare koji su uspeli da objedine umetnost i nauku. I zaista, kad spomenete ime ovog velikog Italijana nekoliko asocijacija otvara vam vrata jedinstvenog sveta kroz koji možete da prođete samo ako imate dovoljno znanja i hrabrosti da propešačite dugačak lavirint uma jednog genija.

Danas je taj svet napustio jedan od poslednjih renesansnih džentlmena našeg doba - Svetozar Gligorić.

HIGSOV BOZON, PO PRVI PUT MEĐU SRBIMA... i svim ostalima

A Higgs-Boson walks into a bar. The bartender says : "You know, there were some guys looking for you."

Dragi Sapiensi, 

došao je i taj dan kada je čitavom svetu, iz istraživačkog kompleksa CERN u Švajcarskoj, jasno i glasno rečeno : „OK narode, našli smo novu česticu, evo i naš glasnogovornik je stavio kravatu da sve bude svečanije, a sad ... koktel, pa dalje na posao!“

Odličan povod da „procveta“ biznis i naučnicima i ugostiteljima.

KAKO SAM PREVARIO BALKANSKOG ŠPIJUNA ? (or: How To Screw Up Your Job With Ordinary Astronomy Book)

(nepotrebna) napomena: Pred vama je , draga škvadro, omnibus priča u kojoj se sreću dva mala čoveka, tj. dva mala Sapiensa, u lokalnom Univerzumu. Jedan je "Balkanski špijun", a drugi samo "Balkanski ... (šta god...)". Cela frka nastaje zbog prvog, drugog, trećeg, a i četvrtog (?) Njutnovog zakona, kao i prvog, drugog, trećeg, a i četvrtog (?) zakona termodinamike crnih rupa. Dok ovo čitate, u bliskom Zemljinom okruženju juri na hiljade asteroida, u CERN-u se otkrivaju novi barioni, radio teleskopi u Čileu pokušavaju da detektuju kompleksne molekule tamo daleko (gde ne cveta limun žut), a poslednji NASA spejs šatl odlazi u penziju i postaje muzej.

  I SUSRET BALKANSKIH ŠPIJUNA

(Hide and Seek)

Idem tako jednom beogradskom ulicom i naletim na Iliju Čvorovića. Balkanskog špijuna. Ili bar nekog ko dovoljno/neodoljivo liči na Iliju Čvorovića, tj. Batu Stojkovića, a i Zvonka Lepetića - u paketu. ONAJ Ilija Čvorović, ili kako se već čovek zaista zove, uredno očešljan, sa predratnim brčićima i belom košuljom. Skoro pa da pomislim kako se negde tajno snima drugi deo Balkanskog špijuna. Jedino je nedostajao MOSKVIČ – ovaj moj Čvorović je šetao gurajući sportski bicikl. Jebi ga, 21. vek.