SANJAŠ LI U BOJI? (Detektivska priča bez zapleta i kraja)

Jutro (nabori na čaršavu/ crno-beli svet/  sanjaš li u boji?)

 

Dok tražim nabore na čaršavu (a zapravo tražim sebe), radim ono što najbolje znam. Jutro posle obilnog sna samo je jedno jutro zbog kojeg pijem burnu kafu i nervozno prelećem preko ubistava u naslovu vesti. Srećom, nijedno nije moje, i ta spoznaja daje mi snagu da nastavim sa umivanjem. 

 

ASIMETRIČNI RAZGOVOR UZ ŠOLJICU KAFE (ili: Evolucija za skeptike)

Napomena:

U susret mojoj poetsko-proznoj knjizi "SPONTANO NARUŠAVANJE SIMETRIJE", koja se trenutno kuva pred štampanje, i čeka da bude servirana na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu, imate priliku da na SAPIENS blogu pročitate uvodnu priču...

Sećanje (asimetrični razgovor sa nepoznatom osobom)

Tog dana sam nervozno prelazio kilometre trotoarima obnevidelim od susnežice koja se stapala sa maglom. Ispod kapuljače pogled se pružao dovoljno kratko da izbegnem sve one koji bi me popreko pogledali. Lica su se okretala. Prema izlozima i prema licima. Uhvatimo se one najbliže linije pogleda i namestimo usne kao da želimo da se javimo jedni drugima. 

FLY ME TO THE MOON - Priča o Čoveku

Neil Armstrong. Čovek. 

Postoje ljudi koji zaslužuju da im se posveti toliko puno najlepših reči.

Malo je reči da bi se opisao podvig ovog Čoveka. 

Orao. 

Ptica. Ptica koja je uzdigla Čoveka. 

Zakoračiti u svet o kojem su generacije samo sanjale, ukrotiti sve sile i na trenutak doskočiti prirodi - čovek nikad nije bio više imresioniran pticama.

"Čovek najviše voli one stvari koje pripitomi!" Mali Princ

U formi foto bloga, pogledajte priču o jednom od najvećih heroja našeg vremena - Čoveku, Nilu Armstrongu. 

SVETOZAR GLIGORIĆ - ČOVEK KOJI JE SANJAO ŠAH

“U to predratno vreme, po školskim pravilima, đacima je bilo zabranjeno da budu članovi šahovskih klubova. Ja sam ipak išao svako veče u Beogradski šah klub, to je za mene bilo svetilište. Kontrolu ulaza u zgradu Kolarčevog univerrziteta imao je vratar Desimir, dvometraš iz Like. On me je nešto voleo, i kad me vidi da se onako malen mašim za visoku kvaku, on se okrene i kao čita novine, a ja šmugnem unutra...”

(Svetozar Gligorić)

Najpre, reći ću vam nešto o nedostatku modernog doba. Ono što danas zovemo “modernim dobom” donelo nam je ispunjavanje materijalnog sveta savremenom tehnologijom, ali nasuprot tome današnjici nedostaju renesansni umovi, svestrane ličnosti čije se polje stvaralaštva ne ograničava na samo jednu oblast. U vremenu kad ni reč ni slika nisu dovoljni da pokrenu revoluciju (kao nekada) svet slavi ljude poput Leonarda da Vinčija, izuzetne vizionare koji su uspeli da objedine umetnost i nauku. I zaista, kad spomenete ime ovog velikog Italijana nekoliko asocijacija otvara vam vrata jedinstvenog sveta kroz koji možete da prođete samo ako imate dovoljno znanja i hrabrosti da propešačite dugačak lavirint uma jednog genija.

Danas je taj svet napustio jedan od poslednjih renesansnih džentlmena našeg doba - Svetozar Gligorić.

HIGSOV BOZON, PO PRVI PUT MEĐU SRBIMA... i svim ostalima

A Higgs-Boson walks into a bar. The bartender says : "You know, there were some guys looking for you."

Dragi Sapiensi, 

došao je i taj dan kada je čitavom svetu, iz istraživačkog kompleksa CERN u Švajcarskoj, jasno i glasno rečeno : „OK narode, našli smo novu česticu, evo i naš glasnogovornik je stavio kravatu da sve bude svečanije, a sad ... koktel, pa dalje na posao!“

Odličan povod da „procveta“ biznis i naučnicima i ugostiteljima.

KAKO SAM PREVARIO BALKANSKOG ŠPIJUNA ? (or: How To Screw Up Your Job With Ordinary Astronomy Book)

(nepotrebna) napomena: Pred vama je , draga škvadro, omnibus priča u kojoj se sreću dva mala čoveka, tj. dva mala Sapiensa, u lokalnom Univerzumu. Jedan je "Balkanski špijun", a drugi samo "Balkanski ... (šta god...)". Cela frka nastaje zbog prvog, drugog, trećeg, a i četvrtog (?) Njutnovog zakona, kao i prvog, drugog, trećeg, a i četvrtog (?) zakona termodinamike crnih rupa. Dok ovo čitate, u bliskom Zemljinom okruženju juri na hiljade asteroida, u CERN-u se otkrivaju novi barioni, radio teleskopi u Čileu pokušavaju da detektuju kompleksne molekule tamo daleko (gde ne cveta limun žut), a poslednji NASA spejs šatl odlazi u penziju i postaje muzej.

  I SUSRET BALKANSKIH ŠPIJUNA

(Hide and Seek)

Idem tako jednom beogradskom ulicom i naletim na Iliju Čvorovića. Balkanskog špijuna. Ili bar nekog ko dovoljno/neodoljivo liči na Iliju Čvorovića, tj. Batu Stojkovića, a i Zvonka Lepetića - u paketu. ONAJ Ilija Čvorović, ili kako se već čovek zaista zove, uredno očešljan, sa predratnim brčićima i belom košuljom. Skoro pa da pomislim kako se negde tajno snima drugi deo Balkanskog špijuna. Jedino je nedostajao MOSKVIČ – ovaj moj Čvorović je šetao gurajući sportski bicikl. Jebi ga, 21. vek.

OPERA U DŽUNGLI ! ILI: BUDUĆNOST S(P)RETNIH CIVILIZACIJA

 

Da bi realnost pretvorio u bajku, ovaj tekst moram započeti rečenicom: „Bio jednom jedan...“ Ali, bajka nije samo skup rečenica iz tvrdo ukoričenih knjiga o "čarobnoj zemlji dalekoj" koje se tu i tamo napišu.

Otputovaćemo nakratko unazad kroz vreme, jednim prekookeanskim skokom, hiljadama kilometara daleko od Novog Sada. 

UPUTSTVO ZA ČITANJE:

Nalazi se na samom kraju ove priče. Ali, ne morate ga čitati pre nego što pročitate priču. Ako ste postupili kao što piše u uputstvu, tada znate da već imate jednu bajku u mislima, i jasan plan kako da je ostvarite! :-)

U svakom slučaju: proteglite noge, ne budite lenji ! Sačuvajte sve pakete energije koji su vam dostupni, kao što je našeg junaka Brajana Svinija „Ficdžeralda“ sačuvao slavni nemački režiser Verner Hercog u istoimenom filmu iz 1982. godine, koji se danas smatra za jednu od najboljih avantura ikad snimljenih. Kada se, gde i na koji način pojavio Ficdžeraldo, savršeno je nevažno. Važno je samo da i dalje radi njegov stari gramofon. Da svi mogu da uživaju u Karuzu i Čabuka Grandi. (Ako ne znate ništa o njihovoj muzici, iskoristite blagodeti Youtube-a).

ISPOVEST FIGURE OD TERAKOTE

Glas:

Ako si ikad poželela da prošlosti dodirneš telo

Da li si očekivala moje ruke - nepomične i tvrde?

Da li si očekivala moje oči - ispečene na Suncu?

Lutalice, priđi da zaneseš me čuđenjem.

SVEMIR U PAHULJI SNEGA

Zima je i sneg miriše na ulicama. Nema diskusije koja ovih dana može da prođe bez njega. Sneg ovo, sneg ono... Od ljubimca do osuđenika, trnovit put prelazi jedan nedužni gospodin. A, ko je on? Za mene postoji više entiteta i pojava koje možemo opisati istim imenom:

1.)  Sneg je prvenstveno padavina koju čine ledeni kristali vode. Čine ga mnogobrojne pahulje.

2.)  Sneg je i uzrok zbog kojeg smo se kao klinci često penjali na krov, nameštali antenu pokušavajući da što bolje raspoznamo brojeve na dresovima omiljenih košarkaša.

3.)    Sneg je nadimak mog prijatelja koji ovih dana vredno sprema svoj poslednji ispit na fakultetu (i pravi sjajnu rakiju kad nema snega).

4.)   Sneg (tj. Snow) je umetničko ime kanadskog repera koji se proslavio hitom sa početka 90-ih „Informer“. Verujem da ga se mnogi sećaju, kao i pokušaja da razumeju sve reči koje ovaj čovek izgovara u toj pesmi.