Crne rupe - stvarnost dalja od vremena

Da li je komplikovano shvatiti šta je crna rupa?

Uobičajena definicija crne rupe je da je to objekat koji tako jako zakrivljuje prostor-vremenski kontinuum da čak ni svetlo ne može da pobegne sa površine tog objekta. Sa stanovišta klasične opšte teorije relativnosti, izolovana crna rupa predstavlja vrlo stabilan objekat. Fizičari će vam reći da je metrika prostor-vremena , u prisustvu crne rupe, u opštem slučaju data matematičkim rešenjem Ker-Njumana gde figurišu tri veličine: masa crne rupe M, ugaoni momenat i naelektrisanje Q. Ova metrika opisuje večnu, rotirajuću crnu rupu koja ne menja svoje parametre sa vremenom. Međutim, u realnoj situaciji, ovi parametri se mogu menjati, i to ne na proizvoljan način, već po tačno određenim zakonima!

Kako je crna rupa postala baš... crna rupa?

Evo i originalne zabeleške koja pokazuje kako su crne rupe dobile ime – slavni fizičar Džon Viler je ovako opisao tu istoriju imena najmisterioznijeg objekta u Svemiru:

PESMA

 PISE: VENECIJANKA

Od  njega ni abera,  ni glasa -  kažu i zabrinuto odmahuju glavom.
Neko ga je video kako niz kaljavi put " štrika
"  kao da od nečega beži, okrećući se u strahu, da ga ne zaustave.
Nađoše mu opanak u blatu.
"Kao da je Pepeljuga",  pokuša neko da se našali,  ali ga oštri pogledi presekoše.
"Mislim, Pepeljuga je bila dobra osoba, bar tako mislim - mislim..." , opet će taj bezubi, pokunjeno.
"A možda je otišao da naruči sebi neki orden, krivo mu je svi su okićeni, sem njega. "-  prozbori neki " mudrac  ".

" A čime je zaslužio da bude odlikovan? " ,  pobuni se treći.
" Sve smo to MI krvavo zaradili, mučili se, a on iz sela nije mrdnuo, nikad reč prozborio, u grad veliki nije kročio...koje su to njegove zasluge, pitam ?!"  - ljutito će opet.
" Nadam se da će ga svetlošću dočekati " - usudi se da šapne,
  žena mu.
"Koga,  NJEGA,  pa gde si videla da pesnike lučom prate,
ajde, vreme je da se kukuruz obere... a za njega ne brinem, čak ni je i lakše, jedna usta manje",  grubo ce svekar saginjujući se da podigne tobož spuštene čarape, dok opanke su mu suze pretvarale u brodove...

Zašto je potrebno narušiti simetriju? Epizoda: SIMETRIJA U PET SLIKA

Pogledajte noćno nebo. Da li vam se čini da su zvezde sasvim ravnomerno raspoređene po njemu? 

Od Rajta, preko Imanuela Kanta (o Kantu, posebno, nekom drugom prilikom) pa sve do Heršela, pokazalo se da je raspodela zvezda izotropna. U svakom pravcu vidimo isti broj zvezda. U proseku. Ukoliko pokušamo da isti recept primenimo i na galaksije, učiniće nam se da se slika i ne menja previše. Orijentisani duž raznih vidnih linija, steći ćemo utisak da je broj galaksija (pa i jata galaksija, itd) podjednak. Ali... (uvek to „ALI“ koje pokvari idilu prostih odgovora): PRIVIDNA JEDNOSTAVNOST ZVANA SIMETRIJA KRIJE U SEBI NEKE OD NAJVEĆIH ZAGONETKI PRIRODE.

Kopernikanska kriza

Juče sam u svojoj bašti zasadio

Kip Slobode

Zemlja se okrenula

I on je jutros

Osvanuo u Njujorku

Nadam se da ga tamo dobro zalivaju

Deluje mi previše bled

I skamenjen

Odustajem od baštenskih poslova

Čekaću

Dok Zemlja opet ne bude ravna

Nobelova nagrada za fiziku – ili, KAKO SE SVEMIR ŠIRI ?

 “Ni u šta se tako čvrsto ne veruje kao u ono o čemu se najmanje zna!“

Š. de Monteskje

BORBA IDEJA (ŠMIT levo, i PERLMUTER desno - razmenjuju svoje argumente)

Juče je osvanuo još jedan važan dan za kosmologiju – dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade su trojica astrofizičara koji su proučavanjem supernova otkrili ubrzano širenje Svemira. Imena ovih genijalnih tipova su Sol Perlmuter, Brajan Šmit i Adam Rajs, a mediji nisu propustili da naglase kako novčanu svotu od 1.5 miliona dolara dele tako da Rajs dobije polovinu, dok drugu polovinu dele Perlmuter i Šmit.

Međutim, za one koji bi da više saznaju o značaju samog otkrića, evo jednog pokušaja sažetog u nekoliko pasusa.