Skopelos - snohvat u očima biciklista

Kako pisati priču biciklom? Jednostavno - naduvamo gume, uverimo se da točkovi prijanjaju uz planinski palac, nasmejemo se Suncu i zavrtimo vreme, kao struja morske školjke. Onda planina mrdne taj svoj palac ("sve je u redu", kaže, "prati vetar i miris soli, i uvek ćeš biti na pravom putu"). Pustimo svoje unutrašnje vreme da munjevito poljubi svet. Ah da, pre toga treba nabaviti bicikl. U užarenom belom gradu utisnutom u rastalasanu providnu vodu.

D. je zabacila kike preko ušiju i zagrizla deo jutra kao hleb. "Vreme je", rekla je, a ja sam se samo protegao i shvatio da bih voleo da joj pronađem jednoroga. "Mrdaj svoju zadnjicu i nemoj da kasnimo." (mada verujem da jednorog zna da ga D. traži).

Raspored kamenih ostrvaca uvek nas dovede do blaga. U našem slučaju to je bio maslinjak. D. je presavila usta u obliku masline. Da se brže združimo sa drvoredom i da nas ne bi ostale masline čudno gledale.

Vrednost sopstvenih koraka meriš po dubini izgaženog peska (da li peščana memorija oseća kada se naše senke utapaju u nju?).

Ribe su zanemele. Stali smo celi u jedno jedino oko. Kao svemir.

"Panormos, Panormos... !", čulo se dete sa kuvanim kukuruzom u rukama. Ja sam ćutke gledao u mapu zapanjen činjenicom da se najlepši greben Skopelosa zove baš po njoj. I da se izgovara isto kao što njeno ime izgovara naša simpatična gazdarica.

Dok smo ispisivali ostrvo ugrejanim, skoro uglačanim gumama, ispred nas su u treptajima iskakale boje grada, silina vode i... ovce.

Najlepše latice odrastaju blizu velikog zvona. Tako uvek znaju kada da oslikaju pločnik u dvorištu starog manastira.

Stara ostrvska izreka kaže:"Onaj ko najlepše zažmuri pred ulaznim vratima, moći će da vidi šta je iza njih kada oči otvori!"

D. je poželeo da skine šišarku koja D. čuva pogled do Meseca.

Noć je najtiše ljudsko vreme. Ako naslonite glavu na rame do sebe, i verujete da ste živi bar dok se ponovo ne upali svetlost, čućete zrikavce. I sebe.

Zastao sam malo da se odmorim od silnog puta, ona je bila iza mene, kao vetar u leđa. Na nama se stiskala mokra kosa, isplela je svoju kosu na način koji joj čini da se oseća kao da je sirena. Rekla je da čuje pesmu jata ptica...

... jer preko dana ptice žive u njenoj torbi, a noću ona ih pušta da oblete oko grada. Svaki zamah krilima zaiskri u vazduhu ostavljajući zlatni trag.

Kada zagrmi talas o hride, i kada osetimo da more diše, najbolje je pronaći skroviti brežuljak i gledati u poslednju utaju lepote. D. u more, a D. u nju.

"Da li znaš koja je plaža najlepša ovde na ostrvu?"
"Ne, ali znam gde ima ukusno seno, ako želiš sa mnom da izađeš na večeru."

LEVO:Na Bulevaru slavnih u Holivudu, ne postoje tragovi slavnih mačaka. Oni postoje samo na Skopelosu. DESNO: Grci ne praktikuju "mač u kamenu". Njihovi čarobnjaci ostavaljaju "ćup u kamenu".

Oči u oči  - najdalji pogled koji su D. i D. pronašli.