11/20/2011

TRST

PIŠE: VENECIJANKA

Kada ti je Gavran dodirnuo  Lice  da li si osetio hladnoću Kljuna kojim je ,upravo, sahranio jednog od Onih?
Ponirujući u Sebe postajemo nevidljivi za sve ovozemaljske Zabave, Maskenbale, Zvezde, koje nas vuku za rukav da bi se popeli na Pozornicu i poklonili  Menanžeriji...

Kada ti je Ševa uletela u Nedra pomisli li da je to još jedno lutanje između Gvozdenih i Drvenih vrata, jedna obećavaju dobro Zdravlje, a druga toplu Smrt ?...

Kada si se posle dužeg putovanja susreo sa Pingvinom, da li si mu pozajmila svoja krila, da bi se u njemu probudila Nit sećanja na pretke- letače... ne žaleći sto si ostala prikovana za Zemlju?...

Mnoštvo je ptica u našem potkrovlju, ali samo jedna peva u našoj glavi u utrobi koja se za rađanja zatvorila...

Treba poroditi Pticu...


3 comments:

  1. Pad burzoazije najbolje je oslikan na obalama velikih italijanskih gradova... ptice su zastitni znak obale, ona se nikad ne menja...

    ReplyDelete
  2. '... сусрео... позајмила...' - хм, питам се, омашка или инсинуација...

    ReplyDelete
  3. Nikad ne omasujem, a nije ni insinuacija...igra polova :)hvala na komentaru

    ReplyDelete