Od njega ni abera, ni glasa - kažu i zabrinuto odmahuju glavom.
Neko ga je video kako niz kaljavi put " štrika
" kao da od nečega beži, okrećući se u strahu, da ga ne zaustave.
Nađoše mu opanak u blatu.
"Kao da je Pepeljuga", pokuša neko da se našali, ali ga oštri pogledi presekoše.
"Mislim, Pepeljuga je bila dobra osoba, bar tako mislim - mislim..." , opet će taj bezubi, pokunjeno.
"A možda je otišao da naruči sebi neki orden, krivo mu je svi su okićeni, sem njega. "- prozbori neki " mudrac ".
" A čime je zaslužio da bude odlikovan? " , pobuni se treći.
" Sve smo to MI krvavo zaradili, mučili se, a on iz sela nije mrdnuo, nikad reč prozborio, u grad veliki nije kročio...koje su to njegove zasluge, pitam ?!" - ljutito će opet.
" Nadam se da će ga svetlošću dočekati " - usudi se da šapne,
žena mu.
"Koga, NJEGA, pa gde si videla da pesnike lučom prate,
ajde, vreme je da se kukuruz obere... a za njega ne brinem, čak ni je i lakše, jedna usta manje", grubo ce svekar saginjujući se da podigne tobož spuštene čarape, dok opanke su mu suze pretvarale u brodove...
No comments:
Post a Comment