8/28/2011

Zločin u pozorištu (ili: ZAŠTO JOŠ NISMO PRONAŠLI MARSOVCE? )

Poštovani članovi SAPIENS KLUBA, 

Morao sam održim obećanje dato svojim prijateljima, i pokušam da u jednom tekstu spojim pozorište i astronomiju. Dramski komad koji je pred vama predstavlja jedan kratak i primitivni  tekst o "naprednim" civilizacijama koje možete sresti u otvorenom Svemiru. Njega ćete najbrže pročitati ako imate zabavno društvo sa kojim volite da provodite vreme, podelite uloge,  i odigrate "predstavu" koja upravo sledi.

Napomena br. 1: Po mišljenju autora bloga (koje ne morate uzimati previše ozbiljnim) pozorište je reč koja će se u budućnosti sve češće upotrebljavati i u vanzemaljskim okvirima.

Napomena br. 2: Zahvaljujem se Šarkiju, Radojici, Venecijanki i poljsko-srpskoj KREATIVNOJ RADIONICI iz Jovana Subotića za podršku da integralnu verziju svog dramskog (ne)dela podelim u ovoj interaktivnoj formi. 

Dakle...

Zločin u pozorištu

(ili: Zašto još nismo pronašli Marsovce?)




I ČIN


Otvoren svemir.

Elut - divljački vozi kroz međuplanetarni vakuum, dok iznad broda šikljaju asteroidi i ostalo kamenje. Među tim letećim objektima Elut na kontrolnom kompjuteru spazi šešir. Predmet mu se učini zanimljivim, i on uspori da bi ga pokupio.

Gospodin Uhuru (Mr. Uhuru) - sluša CD sa najnovijim snimcima koje je napravio Marsov izviđački satelit na Zemlji. U međuvremenu, isprobava šešir koji je dobio, pucka prstima i lupa crvenim stopalima po unutrašnjosti vozila, pevušeći  Sex Pistols - God save the queen... uu...uuu.


ELUT: Divdedam!!!  (Prevodilac se obraća publici: „Marsovska verzija GIVE ME FIVE pozdrava.“)

Mr. UHURU: Divdedaaaam!!!

ELUT: Oskudno?

Mr. UHURU:Vrlo!

ELUT: Modulacija načinjena primitivnim elektronskim modulatorom.

Mr. UHURU: Ritam je zanimljiv. Pesma mora da opisuje tugu žetelaca u vremenu kad nema kiša.

ELUT: Na Zemlji još uvek ima kiša, kako pokazuju naši sateliti.

Mr. UHURU: Misliš li da je izvoze?

ELUT: Naravno, naši sateliti potvrđuju da Zemljani vole da trguju!


Jaka turbulencija. Gospodin Uhuru se malo zaneo u stranu, udarivši šeširom u staklo broda. 


Mr. UHURU: Div, div??? (prev. Šta je ovo, kog đavola?)

ELUT: Prelazak iz devete u jedanaestu dimenziju.

Mr. UHURU:  Inersis?

ELUT: Inercija, gospodine, tako je!

Mr. UHURU: Newtonos?

ELUT: Njutn, ser, apsolutno vladate znanjem iz osnova mehanikuma kretanja kosmogenih objekata!

Mr. UHURU: Hvala, znam!


Gospodin Uhuru ponovo namešta šešir i zagleda se u svom velikom brodskom ogledalu. Plazi se i trese, zatim pravi revolveraške pokrete. Naposletku, izvodi baletsku tačku praveći nešto poput piruete.

Oduševljen, uzvikuje: „Moć vladara je njegova sposobnost da uvek održi ravnotežu!“

Poklanja se samom sebi, a potom se okreće publici uz tipično predsedničko mahanje vernoj rulji. Brod skreće pri velikoj brzini, i gospodin Uhuru pada.


ELUT: Skrenuli smo!

Mr. UHURU: Direktno?

ELUT: Najdirektnije!

Mr. UHURU: Koristiš najkraću putanju?

ELUT: Da, naše astrokarte su najtačnije u ovom delu Multiverzuma!
Gospodin Uhuru se očigledno umirio ovakvom tvrdnjom svog saradnika.

Mr. UHURU: God save the queen... uu...uuu !

ELUT: Gospodine, bližimo se okolini asteroida DIK3!

Mr. UHURU: Pazi na saobraćajne znake, Elut! Čuo sam da Zemljani vole da naplaćuju kazne ze nepropisno parkiranje.

ELUT: Ovde nema nikakvog znaka.

Mr. UHURU: Potraži podatak o njemu!

Elut na kontrolnom kompjuteru poziva zemaljski sistem kako bi dobio podatak o tome gde je propisno parkirati brod na asteroidu DIK 3. Ne dobija odgovor.

Mr. UHURU: Parkiraćemo se ovde (pokazuje na široko, pusto mesto). Odlično, Elut. Silazimo!


Gospodin Uhuru osluškuje da li ima koga na DIK-u. Penje se na neki kamenčić i počinje teatralno da mlatara rukama upirući kažiprstom u Eluta.


Mr. UHURU: Zamisli, ovo pusto mesto nije ni slutilo da će ući u istoriju međuplanetarne zajednice. Mogli smo sa Zemljanima da se sastanemo na Zemlji, je li, a mogli smo i kod nas, na Rososu (prev. Mars, kako ga zovu Marsovci). Smanjili bismo troškove prevoza, ali nije loše  ponekad protegnuti noge, aaaah (zeva)!

ELUT: Zemljani nas zovu Marsovcima, gospodine.

Mr. UHURU: Da, da, oni imaju čudna imena. Sećaš se da je pre mnogo godina svraćao advokat onog momka Homera da se žali kako su mu povredili autorska prava.

ELUT: Zar međugalaktički sud nije presudio u korist onog drugog?

Mr.UHURU (vadi iz džepa nekoliko novčanica): Da, da, u korist tog drugog. Mada, znaš, iznenadilo me je da se najviše pobunio onaj treći, prosjak koji nije ništa tražio. Zaboravih mu ime...

ELUT: I ja. Ali se sećam da je rekao kako će nakon dvadeset godina, kad se vrati s nekog službenog puta, naći sve izdajice i pobiti ih.

 

Mr. Uhuru: Da, da, baš tako je rekao. Pominjao je i neke prosce... Koliko je godina prošlo od tad Elute?

ELUT: Ne bih znao da Vam kažem, ali uvek možemo da konsultujemo naš superkompjuter! (Odlazi do komandne table i sprema se da ukucava neke podatke)

Mr. Uhuru: Mani sad to! Nego, da vidimo, imaš li gotov raspored za danas?

ELUT: A ko dolazi da pregovara u ime Zemlje?

Mr. UHURU (glanca svoj šešir i u ogledalu gleda bubuljicu na čelu):

Vidiš, Elute, kada sam poveo inicijativu o pregovorima sa drugim bićima, na Zemlji je nastao haos. Oni nemaju predsednika kao što mi imamo mene. Njihova skupština koju zovu UN rekla je da može da pošalje samo jednog čoveka jer njihovom planetom vlada ekonomska kriza. Ja sam rekao da ne moraju da brinu za uslove dočeka, da ćemo se mi pobrinuti oko klope, pića i ostalog. Tako da...

ELUT: I muzike, gospodine?

Mr. UHURU: O, da, da i muzike!!! (Brzo vraća šešir na glavu i počinje pomahnitalo da skače dižući prašinu) There is no future for me... for me... for me...

(zaboravlja reči i pokazuje Elutu da mu donese papir sa tekstovima Sex Pistolsa. Malo se umiruje, čisti svoje odelo od prašine, i nastavlja zvaničnim tonom)

... tako da su oni rekli da će videti da pošalju ili nekog ko umire od gladi, da bi se nahranio, ili nekog ko nije gladan, kako bi pregovarao. U svakom slučaju, to će biti ili Afrikanac, ili Amerikanac!


Izlaganje gospodina Uhurua prekida dolazak šarenog spejs-šatla na kojem piše Welcome Home. Brod se lagano spušta, i iz njega izlazi crnac. Njuška okolo, pipka prašinasto tlo DIK 3, gleda čudne posetioce. Mahne im srdačno i hitro se vrati nazad u brod. Nakon nekoliko trenutaka, iz broda izlaze troje belih ljudi svečano odevenih, u pratnji desetak vojnika, koji nisu svi baš bili belci.



Sem (podiže desnu ruku na koju je navukao rukavicu za bejzbol) :  Haj! (Hi! engl. Zdravo!)

Mr. UHURU: Divdedam!!!


Amerikanac Sem bledo gleda u svog prevodioca.


Prevodilac: On vam kaže GIVE ME A FIVE!


Sem skida rukavicu za bejzbol i pohita da se pozdravi sa novim drugarom.


Sem: Maj frend, mrmlja ... Šljamoglav!  (širi ruke)

Mr. UHURU (zabezeknuto) : Ti si beo!

Sem: A ti si crven!

Mr. UHURU: Pa, šta ste očekivali?

Sem: Mislili smo da ste zelene boje, a ne crvene.

Mr. UHURU: I ja sam mislio da ste vi malo tamniji.

Sem: Pa ti si Marsovac! U našim knjigama ste vi zeleni.

Mr. UHURU: A ti si Amerikanac! U vašim knjigama ste vi šareni.


Tišina. Svi stoje nepomično, iščekujući prijateljski zagrljaj.


Sem (gunđa): Ubiću one idiote iz NASE, kako nisu znali da su Marsovci crveni. Eeej, pući će bruka na mom ranču ako čuju da sam imao posla sa crvenima. Dobro, Mars je crvenkast, ali ne moraju valjda i Marsovci da budu crveni. Pa, nismo ni mi plavi, iako nam je planeta plava! (udubljuje se u ovu glavolomku)

Mr. UHURU (mrmlja): Vrtikur! Ovaj...Tif, tif! (engl. Thief - Džeparoš/ na marsovskom: Tif - Dobrodošao) Divdedam!!!

Sem: Šta??? Ja nisam TIF, to jest džeparoš, on me vređa! (povlači ruku i ponovo vraća rukavicu na nju) Idemo odavde! (onom rukom na kojoj je rukavica pljeska zadnjicu svoje pratilje i napaljeno je povlači ka brodu) Ovo znači VOOORRR (engl. war), to jest RAT!!! (oblizuje se)

Mr. UHURU (ratobornog stava, urla na sav glas):

Moć vladara je njegova sposobnost da uvek održi ravnotežu!
(još glasnije) Moć vladara je njegova sposobnost da uvek održi ravnotežu!
(vadi staromarsovski osvajački mač i pokušava da ocrta liniju na tvrdom i kamenitom tlu asteroida DIK3. Pevuši...)

God save the queen
The fascist regime
They made you a moron
Potential H-bomb

Sem divljački nasrće na svog prevodioca, protresajući ga levo-desno. I on urla:

Po-po-poker fejs, po-po poker fejs
Po-po poker fejs po-po poker fejs

Sem (počinje teško da diše. Vadi iz džepa pumpicu, poput one za astmatičare, uzima jedan poveći inhal): Aaah, sad se lakše diše... Uvek se uzbudim kad je potencijalni rat na vidiku.

Mr. Uhuru: Rosos je časna planeta sa časnim Rososijancima. Mi ratujemo samo kad nas neko napada. Stara Rososijanska mudrost kaže: Moć vladara je njegova sposobnost da uvek održi ravnotežu!

Sem (prasne u smeh, aplaudira): Odlično, ovaj odlično! Onda smatrajte da sam vam upravo objavio rat, to jest voooorrr!!!

Mr. Uhuru: Ti, prijatelju moj beličasti, nisi baš normalan? Vređaš poštenje crvenih bića! Spremi se... (počinje da vitla mačem)

Sem (podiže ruku): Sačekaj sekund! (zove svog prevodioca): Reci ekipi da uključe kamere, ako to već nisu uradili!
(spušta ruku): ’Ajd sad, možeš da nastaviš!

Mr. Uhuru ponovo počne da vitla mačem, u tom ponovo neko podigne ruku, ovog puta prevodilac.

Prevodilac: Gospodine predsedniče, da li želite da se borite ovde, ili da montiramo instant studio koji smo poneli.

Sem: Misliš da ovaj ambijent nije dovoljno atraktivan?

Prevodilac: Previše je kamenito, a nema ni konja.

Sem: Pazi, stvarno! Koja agencija nam je organizovala ovo putovanje, reci da ih zabrane momentalno!

Prevodilac: Ujedinjene nacije, gospodine predsedniče.

Sem: Uvedi im sankcije!

Prevodilac: Ali, to ne smemo!

Sem: OK, onda im ukini besplatno pranje prozora svakog trećeg meseca.


Prevodilac telefonira Zemlji i sve vreme drži podignutu levu ruku. Uhuru nepomičan stoji držeći mač iznad glave. Sem odlazi do šminkerke koja ga priprema za snimanje. Predsednikova pratilja izlazi iz svog broda i krišom ulazi u marsovsku letilicu. Elut, sve vreme sakriven iza jednog kamena, posmatra kako se događaji odvijaju.


Prevodilac (prilazi Mr. Uhuruu i dalje ne spuštajući ruku): Hoćeš li i tebe da malo našminkamo, da ti stavimo neke ratničke boje i tako to?

Mr. Uhuru: Elut, gde si, skloni ove mangupuse, vidiš da ne mogu da mrdnem!

ELUT (shvata da su se stvari otele kontroli. Uplašen uskače u brod za međuplanetarne letove. Na prestolničkoj sofi namenjenoj Mr. Uhuruu sedi raspomamljena plavuša, tj. Semova supruga, tj. žena predsednika Amerike. Pohotno ga gleda, šireći noge): Ooovaj... Divdam! Ja... ELUT!

Lejdi: Ja Ga Ga!

ELUT (pokušava da dođe sebi): Znači, da rezimiramo - ja mister ELUT, a ti lejdi..?!

Lejdi: Ga ga

ELUT: Lejdi Ga ga?

Lejdi: Ne, Madona! Naravno da sam GA GA.

ELUT (zagleda plavušu, konstatuje da je oskudno obučena): U svemiru je hladno, temperetura kosmičkog vakuuma je preko dvesta stepeni ispod nule, a ti si skoro na-ga, GA GA, bilo bi dobro da se ogrneš nečim.

Lejdi (vadi iz torbice plašt napravljen od listova knjiga): OK!

ELUT (u čudu): Ali, zar to nisu listovi knjiga?

Lejdi: Da, volim da čitam. O sebi.

ELUT (usplahireno): Ako imaš nalog na Fejsbuku, mogli bi da se čujemo kada prođe ovaj rat!

Lejdi: Oh, svakako... Ili ti na Tviteru? Pusti neku muziku. Voliš li muziku?

ELUT (potpuno zbunjen): Ja... ja najviše volim SEX PISTOLSE. Mislim da je to izvrstan bend, pevaju o borbi protiv vladavine manjine i birokratije... i tako. Moj gospodar Mr. Uhuru ih stalno pevuši kad... kad..

Lejdi (liže kamenje prstena na levoj nozi): Ja, zapravo volim samo prvu polovinu SEX PISTOLSA. Ova druga me asocira na nasilje.

ELUT (traži zemaljske radio stanice, nalazi Radio Beograd 202)

Glas voditelja: Pre nekoliko minuta, dobili smo informaciju da je Lejdi GA GA postala prva pevačica koja je snimila spot van planete Zemlje. Nadamo se da će dotična napraviti zavidnu međuplanetarnu karijeru... i da se neće vraćati nazad.

ELUT (brzo isključuje radio uređaj): Hm... ne sviđa mi se ova stanica. Pevaću ti nešto od SEX PISTOLSA.

Lejdi: ’fala, mogu li i ja s tobom?

ELUT: Naravno! There is no future , there is no future, there is no future ...

Lejdi (daje Elutu čašu vina u koju je prethodno sipala otrov): ... FOR MEEEE!!!

...

Prevodioca je zabolela ruka i nakon što ju je spustio nastala je opšta makljaža. Svi učesnici rata su se međusobno uništili, a Lejdi je sama nastavila svoje putovanje.

Kraj prvog čina.




II ČIN

Na vrata marsovskog broda zakuca Odisej. Lejdi pokušava nešto da odsvira na čudnom instrumentu koji je našla u brodskoj sobi, prinosi ga ustima, ali ne proizvodi nikakav smislen zvuk. Od dosade zaviruje u plakare u kojima su Marsovci držali svoju predsedničku nošnju. Oblači belu haljinu i samozadovoljno se vrti pred ogledalom. Odisej se unervozio, počinje da lupa sve jače i jače.


ODISEJ: Ima li kojeg domaćina u ovoj... hm, kući?

Lejdi: Ima, ima! Sačekajte!

Lejdi otvara vrata i izlazi u beloj haljini. Odisej je namrgođeno zagleda.

ODISEJ: Svet je ovaj realnost surove iluzije. Ti nisi Penelopa, ja nisam mudrac, mi smo niko i ništa... zbirno gledano. Odisej, to jest ja, i bela žena sa malo krivim nosem, to jest ti... Kome podeliti komad mača u ovoj svemirskoj pustoši, kome pevati kad zvuk se istopi pod oštricom svemirske prašine... i tako dalje? A to kažem uvek kad imam još mnogo toga da besedim a neko me u besedi prekine, jel’da!

Lejdi: Gospodine sa štitom, rado bih Vas pustila unutra, ali ja sam Žena predsednika Amerike, razumete (namiguje)?

ODISEJ: Amerike? Zašto se predstavljaš sa velikim „Ž“?

Lejdi: Amerike! Najveštije sile na svetu! (lupi se po stražnjici)

ODISEJ: A Rusija? (namiguje)

Lejdi: Šta Rusija?

ODISEJ: Pa zar Rusija nije najveštija sila sveta na kojem je? Posle Grčke!

Lejdi: Ne znam ništa, ne dajem danas izjave, otkud znam da nisi možda neki novinar, koji se samo tako pravi blesav.

ODISEJ: O, skoro naga ženo, izvedi misli moje na pravi put, i reci mi – imaš li truleks krpu, da posečem te mačem čistim kao istina?

Lejdi: Ha, sad znam! Razotkrila sam te! Ti si reper ODC (O-DI-SI). Jel’ tako? Pa, tako je, što ne kažeš odmah, nego tu mlatiš sa tim mačem. Ajd’ ne seci vakuum, ispašće kikiriki!

ODISEJ: Rat je, draga, u susedstvu! Goniči robova nemaju strah od  malih pobunjenika, ali njih je najveći broj. Ravnoteža se nikada postići neće, u ratu sam bio, pa znam.

Lejdi: Pričaj, pričaj...

ODISEJ: Dom je ono za šta su nas učili da ratujemo, dom i sloboda. Ako si danas u jednom ratu, sutra u drugom, gde je onda dom tvoj, skoro ženo naga?

Lejdi (ljutito): GAGA!!!

ODISEJ: Skoro ženo, GAGA!

Lejdi: Moj dom je na Beverli Hilsu, ali to sad nije bitno... E, kul ti je pristup, malo samo da poradimo na tvom oblačenju i ... (počinje nešto da pevuši)

ODISEJ: Izgubih prijatelje svoje, u tunelu vremena Alkinoj i Eol me nose, i tako naiđoh na brod ovaj... to mora da je neki znak, jebem li ga... (za sebe)

Lejdi se malo zamisli gledajući u svog čudnog posetioca. I Odisej se zagleda u Lejdi. Dramska pauza. Na scenu upada mladić obučen isto kao i Odisej. Zadihan, zaustavlja se pred Odisejem i kao da hoće nešto da ga pita.

ODISEJ: Ti nisi Odisej, nisi čak ni klon. Ko si, reci, da ne posečam te mačem ovim!

MLADIĆ: Ja sam kaskader, režiser mi je rekao da Vam javim...

ODISEJ: Meni ne treba nikakav kaskader, ja se sa ovakvim nemanima (pokazuje na Lejdi) borim i goloruk ako treba!!!

MLADIĆ: Izvinite, gospodine Odiseju, rekli su mi samo da Vam kažem...

ODISEJ: Šta? Šta da mi kažeš? Da sam star i trom, da mogu u nekoj opasnoj sceni da padnem i da se povredim, a pritom nisam osiguran. Dečko, razmisli malo, ovo je pozorište, a ne film. Ovde  je sve stvarno. Može bilo ko od vas šmokljana da me vidi i dodirne, u 3D tehnologiji. Nema tu bežanja od odgovornosti. Znaš li ti, dečko, da sam u jednoj od prethodnih Odiseja prevalio toliki put da su o meni knjige napisali? Kako tad nije bilo nikog da pošalje dublera pred opasne zveri što barci mojoj zamke tvoriše?

MLADIĆ: Stvarno mi je žao, ali ...

ODISEJ: Slušaj me, slušaj me pažljivo! Ne zanosim se snimanjem blockbustera, kao ti i tvoj reditelj. Ja sam stvaran junak od krvi i mesa i neće me niko naterati da bojište pre kraja bitke napustim, da mačem put svojim borcima ne osvetlim!!!

MLADIĆ: Ali, režiser je rekao da neće biti trećeg čina!

ODISEJ: Kako? Zašto?

MLADIĆ: Rekli su mu da neki studenti nisu platili kartu.

ODISEJ: Štaaa? Hoću da znam ko su ti studenti i zašto oni nisu platili kartu? I da se poseku svi do jednog!

Lejdi: Jao, pa ko će onda da nam dolazi na predstave i koncerte?

ODISEJ (blagim tonom): Pa, valjda ima i onih koji kupuju pretplatne godišnje karte...

Lejdi: Valjda...

ODISEJ: Uhvati trenutak istine i mudrosti, ženo u beloj haljini, izvadi knjigu iz moje plastične kese i pročitaj šta je napisao pisac na strani dvadeset petoj!

Lejdi (otvara plastičnu kesu u kojoj se nalaze džemper, sok, radio aparat i knjiga. Traži dvadeset petu stranu. Za to vreme Odisej doziva studenta da dođe na binu kako bi ga kaznio. Student ustaje i vrlo sporim koracima prilazi sceni): „Moć vladara je u njegovoj sposobnosti da održi ravnotežu!“

ODISEJ: Ne to! Ono drugo! Član broj pet!

Lejdi: „Let mi si... Pravila ratničkih predstava nalažu da glavni glumci dobiju specijalan honorar ukoliko moraju da improvizuju u toku same predstave. Član se tretira kao snalaženje na radnom mestu bez adekvatnih uslova za rad.“

ODISEJ: Tako je!  (okreće se publici) Jeste li čuli sad svi? Neće više Odisej besplatno da uleće u predstave i filmove. Tamo neka belosvetska gologuzanka zarađuje milione, a moji ratnici na lađi gladuju još od prošlog rata... tad smo zarobili neke švedske kuvare i tražili da nam na sto stave svu hranu koju su imali kod sebe.

Lejdi: Uuuu, žurka! (pljesne se po stražnjici)

ODISEJ: Da, da... bila je. (oblizne se) Sve dok jedan moj ratnik nije pronašao časopis koji izdaje Republika Mars. (namršteno i ljutito)

Lejdi: Oh, časopis! Koji časopis, koji časopis?

ODISEJ: U njemu je pisalo... ah! (klekne)

Lejdi: Zamišljam naslovnu stranu časopisa sa Marsa – LEJDI GAGA OSVOJILA I  SVEMIR.

ODISEJ: Pisalo je... oh! (hvata se za glavu)

Lejdi: Možda su već i pisali o meni... moj menadžer kaže da sve novine pišu o meni... a to su novine, takođe...

ODISEJ: Pisalo je... joooj!!!

Lejdi: Šta je, bre, pisalo, čoveče, reci! Nestrpljiva sam! Da li se pominjala neka moćna, lepa i uspešna žena?

ODISEJ: Da!

Lejdi: Dakle?

ODISEJ: Pisalo je da me je Penolopa, moja jedna i jedina Penelopa, jer ni sa jednom drugom Penelopom ne bejah ja...

Lejdi: Ko?

ODISEJ: Pisalo je, dakle, da me je moja Penelopa prevarila!!!

Lejdi: Znači li to da nisu pisali o meni?!

ODISEJ: O tebi novine Marsa pisale nisu, ali zato su moj život slomile na dela dva – jedan, kad trezan lutah ka usamljenoj Penelopi, i drugi, kad opijen groznim vestima ovim sreću potražih na daskama koje život znače. Ja sam sada samo pola čoveka koji je nekada bio ceo čovek, dakle nedostaje mi ona druga polovina... kao što vidiš, matematika će mi doći glave.

Lejdi (u očaju klekne pored Odiseja): Znači, nisu pisali o meni, nisu me ni pomenuli?

ODISEJ: Ma jok, šta ti je, od dvadeset četiri strane Penelopa je bila na dvadeset tri. Na poslednjoj je bila neka reklama za prašak za veš.

Lejdi: Ovo je kraj, nikada neću biti kraljica svemira... nadam se da će i svi Marsovci iščeznuti kao ja sad... (ispije očicu sa otrovom).

Jedino to bi mi dalo snagu da nastavim dalje... Za nekoliko sekundi ja ću se dezintegrisati, i pojaviću se na Zemlji kao obična devojka iz komšiluka. (nestane)

ODISEJ: Ali, svi Marsovci su iščezli, zar nisi pratila vesti?

Lejdi (glas): Nije bilo na Tviteru!

ODISEJ: Kakav Tviter, pa ja sve slušam preko ovog mog radio uređaja. Bio prenos uživo, i to 14 kvota iz keca u dvojku.

Lejdi (sve slabijim glasom): Je-si li bar po-go-dio?  (eho) ...go-dio... o-dio...

ODISEJ: Ni-sam sti-ga-o da u-plaaa-tim, sve-mir je pri-li-čno be-ži-vo-tan – nema kladionica! (tužno pogleda u publiku, a zatim iščezne)

Na sceni ostanu mladić – kaskader, i student. Student izvadi kartu i slegne ramenima.

MLADIĆ (podiže pogled visoko iznad sebe): Kada bi i oni plaćali kartu na premijerama, gde bi nam bio kraj?

ZAVESA.


7 comments:

  1. O, Mali Radojica opet za bilijarski stolom :-)
    I posle neka neko kaze da fizicari nemaju i druge SFERE interesovanja :-D

    ReplyDelete
  2. Mogla bi Bilja Srbljanovic da procita ovu dramu pa da se podseti kako je i ona nekad dobro pisala.Svaki put se iznenadim i cekam da nam otkrijes novi talenat.Koliko njih u tebi stanuje?

    ReplyDelete
  3. Bravurozno i virtuozno...

    ReplyDelete
  4. У овом делу када кажем "Ово је крај, никада нећу бити краљица свемира... надам се да ће и сви Марсовци ишчезнути као ја сад... (испије бочицу са отровом)", прокоментарисао сам, на опште весеље осталих: испије бочицу са отровом, као ја ономад ону полукилу ракије.

    ReplyDelete
  5. @sneg

    Evo šaljem ti Lejdi GaGu, da pripomogne oko pečenja rakije...
    I onda možeš i njoj da objasniš situaciju, bolje da pređe na šljivu i dunju, nego da ovamo sabotira svemirska istraživanja :-)

    ReplyDelete