Popularizacija astronomije u Srbiji

Šta je, uopšte, popularizacija nauke? Zašto nam je potrebna?

Ukoliko prosečnom učeniku srednje škole spomenete ime Alberta Ajnštajna ili Stivena Hokinga, on će znati da se radi o nekom svetskom naučniku, ali će samo mali broj znati da vam kaže čime se taj naučnik tačno bavi(o), odnosno zašto je toliko slavljen u svetu nauke. Situacija je slična i pri pomenu imena Nikole Tesle, Milutina Milankovića ili Mihajla Pupina. Ono što je izuzetno zanimljiv podatak, jeste da ćete isti kvalitet odgovora dobiti i od starijih osoba koje anketirate na ulici, ili supermarketu. Popularizacija nauke mora da ima svoj udeo u razotkrivanju velikih i aktuelnih naučnih dostignuća, kao i svođenje njihovog koncepta na jedan razumljiv nivo. Rečnik osobe koja vrši taj posao mora biti razumljiv i naučno tačan, a medijski faktor je tu da takav oblik prenošenja saznanja podrži u izvornoj formi. U ovom radu sam napravio kratku (reklo bi se minimalnu) analizu kakva je situacija sa popularizacijom astronomije u Srbiji?

1. Sa čime raspolažemo?

U našoj zemlji postoje dva fakulteta gde možete steći diplomu astronoma/astrofizičara (Matematički fakultet u Beogradu i PMF u Novom Sadu), dok se na još nekoliko fakulteta na drugim univerzitetima izučava astronomija kao jednosemestralni predmet (Niš, Kragujevac).  Takođe, u Beogradu i Novom Sadu postoje i Master studije iz astronomije, dok se u Beogradu mogu upisati i doktorske studije.  Diplomu astronoma/astrofizičara u našoj zemlji steklo je 260 svršenih studenata u Beogradu (većina) i u Novom Sadu (smer astronomija sa astrofizikom na Departmanu za fiziku uveden je 2002. godine). Veliki broj tih diplomaca je otišao u inostranstvo, dok se samo mali broj onih koji su magistarske i doktorske teze odbranili u inostranstvu vratio u Srbiju, i nastavio sa naučno-istraživačkim radom (samo njih 5 prema podacima iz 2010. godine).

U Srbiji je aktivno 18 astronomskih društava, postoje dva planetarijuma (Beograd i Novi Sad), veće astronomske opservatorije koje se nalaze u Beogradu (Zvezdara) i na Vidojevici (nova opservatorija),  kao i nekoliko manjih: u Novom Sadu (Petrovaradinska tvrđava), Kragujevcu, Valjevu....  Od skoro, aktivan je i mobilni planetarijum koji je vrlo brzo izazvao veliku pažnju brojne publike, pretežno predškolskog uzrasta.

Istraživačka stanica Petnica jedan je od objekata koji mora da predstavlja primarni državni interes, jer njen jedinstveni program omogućava razvoj samostalne istraživačke misli kod mnogih budućih astronoma i fizičara. Upravo je izgradnja ove nove opservatorije na Vidojevici podsticaj da će se povećati broj projekata koji će biti realizovan u našoj zemlji.

2. Angažovanost države i državnih institucija

Popularisanje astronomije (kao i nauke uopšte) svakako je jedan od strategijskih zadataka Ministarstva nauke i Ministarstva prosvete. Bar bi to trebalo da bude. Pravi plan o tim važnim pitanjima još uvek nije načinjen, mada se mora reći da je poslednjih nekoliko godina urađeno dosta pozitivnih stvari u tom smeru. Naša zemlja se priključila isprobanim projektima za promociju prirodnih nauka kao što su Sajam nauke i Noć istraživača, i oni su sa velikim uspehom organizovani u Beogradu i Novom Sadu. Takođe, masovnost ovih manifestacija bila je pravi znak da mladima nedostaju slični sadržaji u redovnom školskom sistemu, ali i na fakultetima. Astronomija je bila zastupljena na tim sajmovima i pokazalo se da među najširom populacijom vlada veliko interesovanje za nju. Takođe, od 2008. godine naši mladi naučnici i studenti takmiče se na međunarodnom takmičenju „Laboratorija slavnih“ – Fame Lab. Prvi pobednik na državnom nivou bila je baš jedan astronom, i to docent na PMF-u u Novom Sadu, dr Tijana Prodanović. Ona je kasnije osvojila drugo mesto na finalnom nastupu u Engleskoj što je predstavljalo ogroman uspeh. U godini astronomije (2009), u Srbiji je bilo nekoliko zanimljivih akcija, od čega su se meni najviše svideli aktivni obilasci škola i neposredni susreti sa najmlađim učenicima.

Međutim, manjkavost ovakvog pristupa popularizaciji astronomije ogleda se u nedostatku adekvatne podrške izvođenju nastave astronomije u srednjim školama. Trend da se smanjuje broj odeljenja matematičkog usmerenja u gimnazijama doprineo je tome, a naročito spor tempo reforme zastarelih nastavnih planova i programa koji postoje u našem obrazovnom sistemu.

Najveća zamerka državnom nemaru u ovoj oblasti je što ne prati moderne tokove i jača svoj potencijal tako što će sama predložiti izvesne inovativne projekte iz oblasti astronomije, astronautike, astrofizike, koji bi mogli da spoje nekoliko činilaca: veliki broj mladih istraživača različitih profila, pokretanje proizvodnje u oblasti elektronske industrije, automatike, i na kraju predstavljanje nečega što se odvija u našoj zemlji, o čemu bi i mediji bili zainteresovaniji da izveštavaju[1]. Srbija je još uvek prilično daleko od stvaranja svoje svemirske agencije, u ESA[2] takođe nismo aktivno uključeni, a pravih inicijativa sa najvišeg nivoa nema. Dakle, nije toliko bitno što Srbija nije trenutno ekonomski moćna zemlja, važniji pokazatelj njenog astronomskog potencijala jeste to koliko različitih inicijativa ima.

3. Uticaj medija i izdavaštvo

Najveći problem astronomije jeste njeno (ne)prisustvo u mas-medijima. Bolje rečeno, čak i kad su prisutni, astronomski događaji su vrlo često informativno neobrađeni, izveštaji su na amaterskom nivou, analiza podataka preuzetih iz stranih medija radi se neprofesionalno. Da li se sećate globalnog nemira koji je nastao nakon izveštaja nekih stanica da će akcelerator u CERN-u prouzvesti mini-crne rupe koje će „progutati“ Zemlju? Ili da litijum-3 koji se nalazi na Mesecu može da se eksploatiše kao fuziono gorivo? Interesantno je da se tim senzacionalističkim tprognozama prdružila i tako renomirana televizija kao što je BBC, pa je u svom čuvenom serijalu Horizon emitovala slične „činjenice“. Postavlja se još jedno pitanje – da li je na taj način nauka promovisana, jer se na temelju eksluzivnog „otkrića“ u medijima pojavljuje tema koja ne izbija često u prvi plan?

I kod nas je slična situacija. Neretko se dešava da se jednoj astronomskoj pojavi (pad meteora, prolazak komete, pomračenje Meseca itd.) da potpuno pogrešno tumačenje povezano sa raznim kvazi-naučnim disciplinama kao što su astrologija ili metafizika. Iako se u poslednje vreme na državnoj televiziji pojavljuju emisije koje imaju dodirne tačke sa astronomijom, nedostaje adekvatna interaktivnost TV-GLEDALAC.

 O čemu se radi?

Moje mišljenje je da, bez obzira na broj sati koji se posvete popularisanju neke nauke, mora postojati emisija autorskog tipa koju će realizovati neka domaća televizija. Takvu emisiju mora ponuditi tim ljudi koji znaju da približe nauku, ali koji imaju i fundamentalno znanje iz astronomije. To bi značilo da nekoliko studenata + mladi istraživači+doktor(i) nauka naprave koncept interaktivnog TV programa koji ne bi bio preterano skup, ali koji bi mogao da u kratkom vremenskom intervalu prenese znanje o određenoj temi. Naravno, Ministarstvo nauke mora da bude pokrovitelj jedne takve ideje, kako bi ona i mogla da se realizuje. Na taj način bi moglo da se razmišlja o ciklusu TV emisija u kojima bi podršku naučnicima davali profesionalni glumci, muzičari itd. Tada će auditorijum imati priliku da kvalitetno o prirodnim fenomenima sazna posredstvom  televizije, a ne samo interneta.

Ista situacija je i sa pisanim medijima. Dnevni listovi koji se kvalitetno bave praćenjem astronomije manjkaju tiražom u odnosu na petparačku štampu koja samo šteti nauci. I pružaju senzacionalističke naslove (primer pojedinih natpisa u dnevnoj štampi: Bolid nad Srbijom interpretiran kao prvi čin smaka sveta i povezan sa zemljotresom koji se ranije desio u blizini Kraljeva; propagiranje ideje o smaku sveta 2012. godine na osnovu kalendara Maja, kao i otkrivanje fantomske planete Nubiru...).

Situacija je mnogo bolja što se tiče interneta. Nekoliko dnevnih portala na srpskom jeziku izveštava o astronomskim aktuelnostima, a objavljuju se i blogovi koji skreću pažnju na prirodne nauke. Tako na sajtu B92, imamo prilike da pročitamo tekstove i blogove iz astronomije. Prema broju komentara lako se zaključuje da ti članci izazivaju pažnju šire internet – publike.

• Od astronomskih portala, najaktivniji i najposećeniji je Astronomski magazin. Moderne forme, svojim sadržajem i vrlo posećenim forumom, predstavlja vrlo dobru bazu za okupljanje svih ljubitelja astronomije na prostoru ex-Yu. Od ostalih sajtova, izdvojio bih sajt Milana Miloševića, zatim sajt Saveza amaterskih astronomskih društava, sajt astronomskog društva Ruđer Bošković, popularni portal Viva fizika i sajt Svet nauke.

• Najčitaniji časopis za popularizaciju astronomije i srodnih nauka u periodu od 2003 do 2009 godine bio je „Astronomija“, koji je „ugašen“ u godini astronomije. Međutim, zahvaljujući astronomskom društvu iz Bačke Palanke, kao i grupi entuzijasta, pokrenut je nov časopis (na temeljima starog) – „Astronomski magazin“. Pored njega, tu su i „Vasiona“, koji je više prilagođen astronomima i studentima astronomije, ali koji dugo ostvaruje kontinuitet izlaženja (više od 50 godina), dok kvalitetan sadržaj ostvaruje i beogradski časopis „Planeta“, gde se obrađuju i ostale prirodne nauke.

• U godini astronomije, naši astronomi učestvovali su  i u međunarodnom projektu Cosmic Diary, gde su pisali blogove o aktuelnim astro-temama.

• Ove godine štampano je i jedno posebno izdanje svetske antologije naučno-popularnih tekstova pod nazivom Postcards From The Edge Of The Universe. U toj zbirci našao se i tekst Tijane Prodanović The Great Universal Cookout, čime je ukazana lepa čast astronomiji i njenim prezenterima u našoj zemlji.

• Pohvalno je da se u poslednje vreme pojavio značajan niz novih naslova iz astronomije na našem jeziku. Navešću neke od njih:

M. Filipović „ Astronomija na svim talasima“, SPREMO (2007)

M. Ćirković „Uvod u vangalaktičku astronomiju“, PMF Novi Sad (2008)

T. Prodanović „Spektroskopija za astronome“, PMF, Novi Sad (2010)

N. Stanić „Zvezdani gradovi“ , JP ZAVOD ZA UDZBENIKE (2004)

D. Gajić „Fizika sunca“, Univerzitet u Nišu (2005)

M. Pantić „Uvod u Ajnštajnovu teoriju gravitacije“, PMF, Novi Sad (2005)

Takođe, izdavačke kuće ponovo posežu za prevodima poznatih knjiga stranih autora. Tako je čitalačka publika publika u Srbiji dobila priliku da pročita u svetu veoma cenjenu knjigu Brajana Grina „Elegantni kosmos“ (HELIKS, 2009), kao i čuvenu Lindeovu „Fizika čestica i inflatorna kosmologija“ (Akademska knjiga, 2009).

Manjkavost u radu velikih izdavačkih kuća (ne samo kod nas) je što često kvalitetna dela iz popularne nauke stavljaju u istu klasu sa naslovima koji propagiraju kvazinaučne poglede na svet koji nas okružuje.

4. Saradnja među različitim organizacijama

• Kampovi, letnje škole

Svake godine se jula meseca na izletištu Letenka, na Fruškoj gori, održava masovni letnji kamp posvećen astronomiji. On je jedan od primera dobre saradnje između Pokrajinskog ministarstva za nauku, matičnog fakulteta (PMF u Novom Sadu) i entuzijasta okupljenih oko internet portala Astronomski magazin, i astronomskih društava. Bilo bi zaista dobro kada bi taj kamp poprimio i značajnije međunarodne razmere, jer bi se time dobilo nekoliko pozitivnih efekata (razvoj turizma, druženje mladih zainteresovanih za astronomiju iz celog sveta, podizanje kvaliteta programa samog kampa, ineresovanje eventualnih sponzora, mediji...).

Radna atmosfera na astrokampu "Letenka"

Letnja škola astronomije, protekle 2010. godine održana je osmi put, i to u blizini Prokuplja, a učesnici du bili mladi članovi astronomskog društva „Ruđer Bošković“.

Tradicionalna manifestacija je i Mesijeov maraton, nadmetanje u traženju astronomskih objekata. Ovakav vid takmičenja pojačava saradnju među astronomskim društvima u regionu.

Zdanje koje nudi konstantnu edukaciju iz oblasti prirodnih nauka (samim tim i astronomije) je Kolarčeva zadužbina u Beogradu, gde su kroz mnogobrojne tematske cikluse ostvarena vrlo kvalitetna naučno-popularna predavanja. Primer posvećenosti razvoju naučne svesti među svojim zemljacima možemo primetiti kod vrhunskih naučnika kao što su doajeni prof. Vladimir Ajdačić i prof. Ivan Aničin.

Istraživačka stanica Petnica veliku pažnju posvećuje astronomiji, i ona predstavlja model koji pokazuje na koji način treba da se ostvari veza: škola – talentovani đaci – istraživački centar – njihova priprema za dalji intelektualni razvoj.

Ekipa koja je učestvovala na IV olimpijadi iz astronomije u Pekingu, 2010.

Primer još jedne zanimljive saradnje ostvaruje se svakog septembra u Novom Sadu. Naime, tradicionalni Festival uličnih svirača uvrstio je 2008. godine u svoj redovni program teleskopska posmatranja i priče iz astronomije, tako da stručni saradnici astronomskog društva ADNOS iz Novog Sada četiri dana prezentuju zanimljivosti građanima koji su ih proteklih godina pratili sa velikom pažnjom.

Za pohvalu je i rad Saveza astronoma amatera Srbije, koji su od osnivanja, za samo godinu dana, stigli da obiđu mnoštvo škola u kojima su držali zabavna predavanja.

Svake godine održavaju se  i Astronomski susreti u Vršcu, koje organizuje astronomska sekcija prirodnjačkog društva „Gea“. U besplatnom štampanom izdanju koje izlazi nakon svakog od tih okupljanja, mogu se naći radovi predavača.

• Određene primedbe tiču se slabe prezentacije ozbiljnijih naučnih projekata koje vode naši naučnici-astronomi. Na primer, posle više decenija, Srbija je dobila sredstva za novu opservatoriju, ali je moj utisak da je izostala adekvatna medijska promocija tako velikog projekta, pogotovo što se ni među specijalizovanim sajtovima koji su navedeni ranije ne mogu naći neki konkretniji podaci.

• Drugi problem je što mediji nemaju školovane kadrove da proprate uspehe naših astronoma u svetu. Mnogobrojni su istraživački timovi na čijem čelu su srpski naučnici, ali njihovi istraživački rezultati ne dolaze do šire publike zbog svojevrsne zatvorenosti medija.

Postavka astrofotografija povodom godine astronomije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

5. Kako se to isto radi u svetu?

Protekle dve godine, imao sam priliku da se upoznam sa načinom na koji astronomiju popularišu Italijani, Francuzi, ili recimo Rumuni. Godine 2009. bio sam u Aradu na astronomskoj konferenciji koja je bila isključivo posvećena nastavi astronomije u srednjim školama. Organizatori su postupili na pravi način -  pozvali su mnogobrojne predavače iz regiona, ali su glavna publika bili đaci/srednjoškolci. Nivo predavanja morao je da bude razumljiv za takvu publiku, a svi radovi su publikovani u  biltenu koji je bio podeljen učenicima, uz specijalno izdanje časopisa koji je nastao saradnjom više srednjih škola. Pored đaka, u realizaciji manifestacije aktivno su učestvovali nastavnici, ali i roditelji! Astronomija je predstavljena kroz kolaž-program glumačkih, likovnih i muzičkih trupa, amaterskih astronomskih društava, astronoma-početnika, kao i profesora sa Bukureštanskog univerziteta. Zainteresovanost medija bila je ogromna, a deca su imala zadatak da sama osmisle internet sajt koji je bio funkcionalan tom prilikom. Za svaku pohvalu, ideja je koja se lako može primeniti i na naše školstvo.

Astronomska postavka na Univerzitetu u Kalgariju (Kanada)

U Italiji je organizacija otišla na još viši nivo, tako da tamo postoje i Iinstituti koji se bave onim što se u svetu zove  Science Communication. Oni čak imaju i specijalizovane žurnale koji se time bave (poput Journal of Science Communication), dok se u toku godine održi nekoliko seminara i stručnih konferencija sa datom tematikom (u Trstu je nedavno bio skup posvećen inovacijama u komunikaciji nauka-mediji).

Ne treba ni govoriti o tome da, na primer, Britanci imaju izrađenu strategiju o zastupljenosti astronomije i fizike u sredstvima informisanja, a izdaju i vrlo kvalitetan časopis Communicating Astronomy with the Public. Preporuka same Evropske komisije je da svaka naučna institucija sledi njihov vodič za javno publikovanje rezultata rada (Guide to successful communications, protokol koji se može naći na internet adresi http://ec.europa.eu/research/science-society/science-communication/index_en.htm ).

Poster sa jedne od konferencija posvećenih razvoju popularizacije astronomije

Takođe, Srbija sa izgradnjom nove opservatorije na Vidojevici ima sasvim dobar potencijal da u saradnji sa univerzitetima ostvaruje i program letnjih škola koje bi posećivali i studenti iz inostranstva. Zemlje koje su razvijenije na polju astronomije od naše imaju kontinuiran niz letnjih škola sa različitim sadržajem – od uže stručnih tema, sve do propratnih predavanja i programa obuke za astronome-početnike. Prema analizi koju je objavio UNESCO Science Report za proteklu godinu, Srbija i dalje zaostaje za zemljama u okruženju (Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Grčka) po broju organizovanih naučnih i naučno-popularnih manifestacija iz fizike i astronomije na godišnjem nivou, ali je primetan i značajan napredak u odnosu na prethodnu dekadu. Takođe, broj objavljenih naučnih radova iz astronomije i astrofizike u porastu je u periodu 2005-2009, mada i dalje zauzima oko 4% u odnosu na ukupno polje istraživanja prirodnih nauka (fizika, matematika, medicina, biologija, medicina, geologija). Poređenja radi, Grčka ostvaruje udeo u iznosu od 6,5%, dok su ispred nas i Hrvatska i Rumunija sa preko 5%.

• Generalni problem nauke u Srbiji (a tako i astronomije) je nedovoljna korelacija između teorije i prakse. Ukoliko se zanemare ekonomski efekti, može se konstatovati da se i manjak adekvatnog popularisanja nauke među najširim slojevima odražava na tu činjenicu. Slaba je sprega između bazičnih  nauka (kao što su astronomija/astrofizika), i modernih tehničkih nauka (elektronika/mehatronika/automatika/softversko inženjerstvo).

• Predstavljanje astronomije kao nauke nije samo sredstvo da se široj populaciji ljudi objasne neke od zanimljivih tema jasnim i tačnim izlaganjem, već i mogućnost da se razmenom ideja ostvari konkretan napredak u određenoj oblasti. Edukacija je potrebna i univerzitetskim profesorima isto koliko i studentima, pogotovo što život istraživačkih instituta zavisi od rezultata koje taj institut daje u nekom vremenskom periodu. Na žalost, zbog mnogo navedenih faktora (nismo u EU, nismo ekonomski jaka država, nemamo dobru tehnološko-logističku osnovu za otvaranje samostalne svemirske agencije, odliv mozgova, zatvorenost pojedinih fakulteta za nove metode ...) istraživački rad u oblasti astronomije nije na nivou potencijala.

---

[1] Ukoliko čitalac želi da stekne uvid u moderne tokove ulaganja za razvoj nauke u zemljama regiona (jugoistočna Evropa), može da pogleda na internetu Unesco science report za 2010. godinu.

[2] European Space Agency  (Evropska svemirska agencija) .