Bez šale o seksizmu, gospodine Fajnman

Seksizam i mizoginija, u novijim rečnicima definisana kao “mržnja i skup ukorenjenih predrasuda prema ženama” u svetu naučnika nisu retke pojave, ali jesu često izbegavane teme.  Posebno je uvrežen akt nedodirljivosti popularnih naučnih idola u kontekstu njihovog odnosa prema ženama. Ovo je mala priča o mizoginiji i seksizmu kroz skriveni deo portreta jedne od najslavnijih ličnosti fizike XX veka - Ričarda Fajnmana.

Senzacionalizam u nauci: "dežurni krivci" ... i kako dalje?

Pre izvesnog vremena, poznata američka teorijska fizičarka sa Prinstona, Liza Rendal, objavila je knjigu interesantnog naziva Dark Matter and the Dinosaurs u kojoj povezuje izumiranje dinosaurusa sa tamnom materijom, hipotetičkim oblikom materije koja u iznosu od oko 27 procenata ispunjava Univerzum. Knjiga je i zbog popularnosti same naučnice vrlo brzo dobila komercijalnu notu, a recenzije (uglavnom vrlo hvalospevne) pisene su u značajnim novinama poput Scientific American. Lizine kolege, pak, nisu bile previše oduševljene činjenicom da naučnica koja svakako nije ekspert za dinosauruse, postulira rešenje tako važne teme za istoriju naše planete izvan naučnih magazina, objašnjavajući jedan fenomen nekim drugim fenomenom (tamnom materijom) za koji još uvek nemamo eksperimentalnu potvrdu. Neki su otišli čak i dalje govoreći kako je to loš primer promocije nauke i težnja ka senzacionalnim temama i spekulacijama koje dobro prodaju knjige u knjižarama ali ne doprinose aktivno novim saznanjima. 

Pozadina jednog otkrića: Zemlja 2.0 ili Greška 2.0 ?

U nauci treba biti oprezan sa pompeznim naslovima i najavama. Naročito pažljivo treba koristiti prefiks "naj", jer on često zna kao bumerang da doleti svojim vlasnicima i učini potencijalno otkriće klasičnom zabludom. Prošle godine smo imali svež primer jedne od najposećenijih (primećujete pompeznost? :)) konferencija za štampu u istoriji astronomije, kada su naučnici BICEP-2 tima obelodanili svoje otkriće gravitacionih talasa. Da je ono bilo potvrđeno, to bi zaista i bilo jedno od najvećih (evo ga opet taj pompezni momenat) otkrića veka, jer je gravitacija jedina prirodna sila za koju još uvek ne znamo prenosioca interakcija, pa bi u tom smeru BICEP rezultat bio izuzetno značajan.

Plutonov Horizont

"Priroda je nedokučiva zbog kretanja", napisao je svojevremeno velikan svetskog slikarstva i osnivač suprematizma, Kazimir Maljevič. A šta je moderna nauka nego detaljna analiza kretanja. Da li se radi o planetama, česticama, genima, migracijama ljudi, kornjačama ili dalekim radio galaksijama, gotovo da je nevažno ukoliko sagledavamo globalni ID prirode. Želja čoveka da stvara sve moćnije tehnologije u svrhu istraživanja tih kretanja, dovela ga je na još jedan rub novih saznanja - ovog puta on se zove Pluton.

O sreći u gradovima - TREĆI fragment

Proleće u jednom gradu koji svi znate.

Scena 1. Žena juri muža koji pokušava da zamakne iza kuće i sedne na motocikl, juri ga mašući tašnom, odavde deluje da je tašna lagani komad oružja, zanosi silan talas gradskog vazduha desnom rukom, preteći. Muž se pravda da nije kriv i pokazuje na sat. Žuri na posao (jer: u radu je spas). Njega ne zanimaju druge žene, osim onih koje su mu prve. Množina. Žena ne razume takvu matematiku i pogađa muža u glavu bočnim delom tašne. Ženska tašna je jedino oružje za koje ne morate imati dozvolu nošenja. Ne znam da li je bilo krvi, okrenuo sam se. Nasilje nije moj fah.

O sreći u gradovima - DRUGI fragment

Doveka pesma

...postoji grad u kojem si sam...

...zato što deo tebe luta drugim gradom...

O sreći u gradovima - PRVI fragment

Jedna kuhinja koja nije tvoja 

Skopelos - snohvat u očima biciklista

Kako pisati priču biciklom? Jednostavno - naduvamo gume, uverimo se da točkovi prijanjaju uz planinski palac, nasmejemo se Suncu i zavrtimo vreme, kao struja morske školjke. Onda planina mrdne taj svoj palac ("sve je u redu", kaže, "prati vetar i miris soli, i uvek ćeš biti na pravom putu"). Pustimo svoje unutrašnje vreme da munjevito poljubi svet. Ah da, pre toga treba nabaviti bicikl. U užarenom belom gradu utisnutom u rastalasanu providnu vodu.

Samba rok na jugoslovenski način

Danas je 20 godina od odlaska Milana Mladenovića. Naš narod voli tužne jubileje. Fakat je da ima previše tužnih datuma u našoj istoriji, pa valjda neke od njih vredi posebno slaviti. Neki na tim datumima dobro zarade, prodaju bedž, značku, monografiju. Bilo bi sjajno kada bi se poneki pokojnik i njegovo delo izučavali više nego što se od njih pravi kult. Ali, da bi se to desilo, mora se živeti u normalnoj zemlji... bar ponekad.