(Bar) sto razloga da se bavite naukom

Bitna stvar je ne prestati sa postavljanjem pitanja.
Albert Ajnštajn

Biblioteka Marije Kiri nalazi se u glavnoj zgradi Instituta “Abdus Salam”, i odabrao sam je za polaznu tačku svog malog projekta. U pauzi između dva seminara iz teorijske astrofizike poželeo sam da se igram novinarstva i skupim materijal o stvarima koje zanimaju moje kolege, a pre svega su me zanimali razlozi zbog kojih su se opredelili za bavljenje naukom.

Neočekivanu pomoć dobio sam od jedne žene koja je sa sinom (ne starijim od 7-8 godina) ušla u biblioteku - pažljivo birajući naslove koji su stajali na polici za prodaju, odlučila se sa knjigu pod imenom “One Hundred Reasons To Be A Scientist”. 

TRST

PIŠE: VENECIJANKA

Kada ti je Gavran dodirnuo  Lice  da li si osetio hladnoću Kljuna kojim je ,upravo, sahranio jednog od Onih?
Ponirujući u Sebe postajemo nevidljivi za sve ovozemaljske Zabave, Maskenbale, Zvezde, koje nas vuku za rukav da bi se popeli na Pozornicu i poklonili  Menanžeriji...

Kada ti je Ševa uletela u Nedra pomisli li da je to još jedno lutanje između Gvozdenih i Drvenih vrata, jedna obećavaju dobro Zdravlje, a druga toplu Smrt ?...

Kada si se posle dužeg putovanja susreo sa Pingvinom, da li si mu pozajmila svoja krila, da bi se u njemu probudila Nit sećanja na pretke- letače... ne žaleći sto si ostala prikovana za Zemlju?...

Mnoštvo je ptica u našem potkrovlju, ali samo jedna peva u našoj glavi u utrobi koja se za rađanja zatvorila...

Treba poroditi Pticu...

Večnost u izgnanstvu

Razdvajaju se

Razdvajaju nas

Gradovi postaju sela kojem odmiču kolibe

Beskrilna zvezdana jata trzaju se u sumraku svemira

Neko priča o Pompeji...

Ko je Mesecu nakačio ukrasne svećice? Vatra bez toplote miriše na jasmin dok hladan treptaj zalutalih zraka, nasukan na plato, prepričava sudbinu svojih prijatelja.

Putovanje kroz vreme - dokle smo stigli?

“We all have our time machines.Those that take us back are memories... And those that carry us forward,are dreams!”

H.G.Wells (Time machine)

Teško je započeti bilo kakav tekst o vremenskim putovanjima, a ne spomenuti Herberta Džordža Velsa, čoveka koji je 1895. izazvao nevericu u književnoj javnosti svojim hrabrim romanom prvencem „Time machine”. U njemu je glavni lik mladić koji sa svojim prijateljima razmatra teorije putovanja kroz vreme na večeri kod naučnika poznatog samo kao Vremenski putnik. Nedelju dana nakon toga njihov domaćin nestaje, a potom se vraća sa potpuno otkačenom pričom - upravo se vratio iz daleke, daleke budućnosti, i to iz 802701. godine! (teško je ovo i izgovoriti, a kamoli zamisliti u eri kada je čovečanstvo raspolagalo sa svega nekoliko tehničkih uređaja koji se i danas koriste).

Odakle smo krenuli... i dokle smo stigli?

Iako od te 1895. godine, pa sve do danas, nauka nije napravila nijednu pravu pravcatu vremensku kapsulu, moram priznati da mi svakako putujemo kroz vreme. Započnite, recimo u ponedeljak, čitanje svih tekstova na SAPIENS KLUBU – kada pročitate poslednji tekst primetićete da je ponedeljak odavno prošao. Putujemo kroz vreme, u jednom smeru (za sada) i  samo pokušavamo da naslutimo kakav je osećaj obuzimao glavnog junaka Velsove „VREMENSKE MAŠINE”.

Crne rupe - stvarnost dalja od vremena

Da li je komplikovano shvatiti šta je crna rupa?

Uobičajena definicija crne rupe je da je to objekat koji tako jako zakrivljuje prostor-vremenski kontinuum da čak ni svetlo ne može da pobegne sa površine tog objekta. Sa stanovišta klasične opšte teorije relativnosti, izolovana crna rupa predstavlja vrlo stabilan objekat. Fizičari će vam reći da je metrika prostor-vremena , u prisustvu crne rupe, u opštem slučaju data matematičkim rešenjem Ker-Njumana gde figurišu tri veličine: masa crne rupe M, ugaoni momenat i naelektrisanje Q. Ova metrika opisuje večnu, rotirajuću crnu rupu koja ne menja svoje parametre sa vremenom. Međutim, u realnoj situaciji, ovi parametri se mogu menjati, i to ne na proizvoljan način, već po tačno određenim zakonima!

Kako je crna rupa postala baš... crna rupa?

Evo i originalne zabeleške koja pokazuje kako su crne rupe dobile ime – slavni fizičar Džon Viler je ovako opisao tu istoriju imena najmisterioznijeg objekta u Svemiru:

PESMA

 PISE: VENECIJANKA

Od  njega ni abera,  ni glasa -  kažu i zabrinuto odmahuju glavom.
Neko ga je video kako niz kaljavi put " štrika
"  kao da od nečega beži, okrećući se u strahu, da ga ne zaustave.
Nađoše mu opanak u blatu.
"Kao da je Pepeljuga",  pokuša neko da se našali,  ali ga oštri pogledi presekoše.
"Mislim, Pepeljuga je bila dobra osoba, bar tako mislim - mislim..." , opet će taj bezubi, pokunjeno.
"A možda je otišao da naruči sebi neki orden, krivo mu je svi su okićeni, sem njega. "-  prozbori neki " mudrac  ".

" A čime je zaslužio da bude odlikovan? " ,  pobuni se treći.
" Sve smo to MI krvavo zaradili, mučili se, a on iz sela nije mrdnuo, nikad reč prozborio, u grad veliki nije kročio...koje su to njegove zasluge, pitam ?!"  - ljutito će opet.
" Nadam se da će ga svetlošću dočekati " - usudi se da šapne,
  žena mu.
"Koga,  NJEGA,  pa gde si videla da pesnike lučom prate,
ajde, vreme je da se kukuruz obere... a za njega ne brinem, čak ni je i lakše, jedna usta manje",  grubo ce svekar saginjujući se da podigne tobož spuštene čarape, dok opanke su mu suze pretvarale u brodove...

Zašto je potrebno narušiti simetriju? Epizoda: SIMETRIJA U PET SLIKA

Pogledajte noćno nebo. Da li vam se čini da su zvezde sasvim ravnomerno raspoređene po njemu? 

Od Rajta, preko Imanuela Kanta (o Kantu, posebno, nekom drugom prilikom) pa sve do Heršela, pokazalo se da je raspodela zvezda izotropna. U svakom pravcu vidimo isti broj zvezda. U proseku. Ukoliko pokušamo da isti recept primenimo i na galaksije, učiniće nam se da se slika i ne menja previše. Orijentisani duž raznih vidnih linija, steći ćemo utisak da je broj galaksija (pa i jata galaksija, itd) podjednak. Ali... (uvek to „ALI“ koje pokvari idilu prostih odgovora): PRIVIDNA JEDNOSTAVNOST ZVANA SIMETRIJA KRIJE U SEBI NEKE OD NAJVEĆIH ZAGONETKI PRIRODE.

Kopernikanska kriza

Juče sam u svojoj bašti zasadio

Kip Slobode

Zemlja se okrenula

I on je jutros

Osvanuo u Njujorku

Nadam se da ga tamo dobro zalivaju

Deluje mi previše bled

I skamenjen

Odustajem od baštenskih poslova

Čekaću

Dok Zemlja opet ne bude ravna

Nobelova nagrada za fiziku – ili, KAKO SE SVEMIR ŠIRI ?

 “Ni u šta se tako čvrsto ne veruje kao u ono o čemu se najmanje zna!“

Š. de Monteskje

BORBA IDEJA (ŠMIT levo, i PERLMUTER desno - razmenjuju svoje argumente)

Juče je osvanuo još jedan važan dan za kosmologiju – dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade su trojica astrofizičara koji su proučavanjem supernova otkrili ubrzano širenje Svemira. Imena ovih genijalnih tipova su Sol Perlmuter, Brajan Šmit i Adam Rajs, a mediji nisu propustili da naglase kako novčanu svotu od 1.5 miliona dolara dele tako da Rajs dobije polovinu, dok drugu polovinu dele Perlmuter i Šmit.

Međutim, za one koji bi da više saznaju o značaju samog otkrića, evo jednog pokušaja sažetog u nekoliko pasusa.