“We all have our time machines.Those that take us back are memories... And those that carry us forward,are dreams!”
H.G.Wells (Time machine)
Teško je započeti bilo kakav tekst o vremenskim putovanjima, a ne spomenuti Herberta Džordža Velsa, čoveka koji je 1895. izazvao nevericu u književnoj javnosti svojim hrabrim romanom prvencem „Time machine”. U njemu je glavni lik mladić koji sa svojim prijateljima razmatra teorije putovanja kroz vreme na večeri kod naučnika poznatog samo kao Vremenski putnik. Nedelju dana nakon toga njihov domaćin nestaje, a potom se vraća sa potpuno otkačenom pričom - upravo se vratio iz daleke, daleke budućnosti, i to iz 802701. godine! (teško je ovo i izgovoriti, a kamoli zamisliti u eri kada je čovečanstvo raspolagalo sa svega nekoliko tehničkih uređaja koji se i danas koriste).
Odakle smo krenuli... i dokle smo stigli?
Iako od te 1895. godine, pa sve do danas, nauka nije napravila nijednu pravu pravcatu vremensku kapsulu, moram priznati da mi svakako putujemo kroz vreme. Započnite, recimo u ponedeljak, čitanje svih tekstova na SAPIENS KLUBU – kada pročitate poslednji tekst primetićete da je ponedeljak odavno prošao. Putujemo kroz vreme, u jednom smeru (za sada) i samo pokušavamo da naslutimo kakav je osećaj obuzimao glavnog junaka Velsove „VREMENSKE MAŠINE”.
