Logičan potez svake naredne evolucije bio bi da se zapita – da li je čovek opravdao očekivanja?
Čuo sam da je (često) najteže nešto početi. Svakoj duži je potreban početak i kraj, svakom danu jutro i noć. Postojale su godine kada se kraj svađe zbog jednog početka nije nazirao, kao što se ne nazire ni krajnja tačka svemira u kojem živimo, prilično ugodno, već milijardama. Otkud mi, ovoliki, iznedreni iz jedne tačke, zatočeni u beskonačnom inkubatoru zvanom - Kosmos?
„Potrebni su svedoci!“, rekao je jednom jedan F.
„Ne moram da verujem u zdrav razum, ali ne verujem ni Vama!“
„Uhvati bljesak, oslušni njegovu patnju, mrzne se pred Suncem. Daleki je put do tog zvuka - to je odjek Velikog praska! Jednom se morala roditi dilema, kao i život – da bi o tome imao ko da razmišlja!“
Postavite sopstvena pitanja i nađite sopstvene odgovore! Dok čekate, uvek u pauzama koristite reč – AKO!
Čekajući sapiensa...
Čekanje je pojava globalnog karaktera (na TV-u kažu da je to i globalno zagrevanje, ali ko još veruje televiziji). Na konobara u restoranu čekate nekoliko minuta, na devojku u proseku 20 minuta, na voz se u Srbiji čeka 45 minuta (zavisi od toga da li je putnički ili brzi - na brzi voz se manje čeka). Neko čeka platu, neko zoru. Najuporniji čekaju Godoa... i vanzemaljce. Naivni čekaju slobodu. E, takvi se načekaju čekajući.
Čekanje je, dakle, globalna pojava!
Dokaz završen.
Pitam se koliko treba cekati da se neka izdavacka kuca zainteresuje za ovakvu mikroprozu u kojoj je sazetak covekovog umnog i fizickog postojanja...pitam se koliko treba cekati da sa literarne scene sidju beZsluhi,beZgovorljivi,BeZidejni tvorci...
ReplyDeleteOvo nije blog,ovo je stvaralastvo...
Venecijanka
Hvala Venecijanki za lepe reči.
ReplyDeleteUz čašicu rakije (ili bar hladnog soka) nastavljamo dalje, a ideja je da ovde ogolimo čoveka što je više moguće... i da pokažemo da se pod OTVORENIM SVEMIROM čovek ne smrzava jer ima dovoljno energije u sebi :-)